Srpski pčelar
међусобну слогу међу народе, уноси народне задевице. Речено је да су нрави пчелари узвишени над таковим задевицама и да они воле свој народ али поштују и друге. Речено је даље, да као iiito би било ниско и недостојно кад бцсмо ми као Срби мрзили Ђерзона зато што је Пољак или Берленша зато што је Немац или Кована зато што је Енглез и т. д. и најпосле Мушкардина зато што је Хрват и кад ми не бисмо списе такових пчелара зато што нису Срби нашим пчеларима препоручили или као што би чудно и смешно било кад бисмо ми казали: зато што се хрватски пчеларски лист зове „Hrvatska pcela“ то га ми не можемо препоручити српским пчеларима ; тако је ниско и недостојно, да уредник Хрватске пчеле не може препоручити хрватским пчеларима наш лист зато што носи име „Српски Пчелар“. Речено је даље, да се уредник хрватске пчеле таковим и другим понашањем ни мало не одужује писцу споменутог свеска пчеларске библијотеке и главном уреднику „Српскога Пчелара“ који је четрнаест петнаест година можда највише радио и писао на његовом листу. Уредник „Хрватске пчеле“ добива редовно наш лист и без сумње је прочитао ове белешке и у 6. и у 8. броју. Па да ли се кадгод на њих осврнуо, да ли је покушао правдати се ? Не, ни речју! Он је после тога примио још један свезак наше пчеларске библијотеке од одговорног уредника па није ни споменуо да је изашла. Зашто он ћути, он зна, ми незнамо, али ми нагађамо. Ми смо већ заборавили на ове неправде и нисмо хтели ни рачуна водити о таком листу, који крај свега тога и по садржају своме не вреди да му ту пажњу укажемо. Али у 9. броју „Хрватске пчеле“ од ове године случајно наиђем на штампан .записник редовне седнице Хрв. славонског пчеларског друштва у Осеку од 16. августа 1897. и у томе прочитам део у коме се каже да висока кр. зем. влада одео за унутрашње послове жели, да јој управа пчеларског друштва стави предлог где би и како би одржавао пчеларске курсеве путник учитељ пчеларства. Иза овога стоји ово: „Високој је области стварно одговорено и приједлози су власти поднешени гледе пчеларских течајева, кад се имаду обдржавати ; затим да се уведе јединствена мјера оквираца и један систем джирзонака, те се препоручује друштвена узор-джирзонка и иоиравлена „Американка“.
43