Srpski pčelar

■бпвају пчеле с колена на колено све мање ситнијз, јер свака млада пчела оставља у ћелпјп покожицу, коју је њен црвић пресвукао, па се ћелија (оканце) све више сужава и смета потпучом пзрасту млађих пчела,“ То није пстпна да се ћелице сужавају остављањем кошуљица од нимфа, јер пчеле послије свакога лежења ишчисте те кошуљпце из ћелица напоље. Да се ћелице сужавају кошуљацама, то је старо мишљење и нпко више у то невјерује, јер нам природа сама казује, да то није пстпна. У природп, у дупљама, у торњевпма, у стијенама стоји саће Бог те ппта колпко година, па се није опазило да пчеле постају мање у прпроди и кад би то стајало да пчеле постају мање, што кошуљпце остају у ћелицама, онда бп пчеле у природи у дупљама, које граде саће, морале досад постатп мање од мрава. Али то не стојп, јер пчеле послије свакога лежења пшчисте кошуљпце пз ћелица напоље. i У Герстунговим пчеларским новинама, лто излазе у Њемачкој у Османштету у Тирпнгији стоји ово: У пређашњем. броју нашега лпста показалп смо ми да пмамо присталица п у пностранству. Да покажемо даље непстпниту тврдњу својих противника да мп немамо тобоже прпсталпца, младопчелара у иностраиству пзнпјећемо шта нам пише глав. уредннк „Српског Пчелара", што је орган српских пчелара, госп. професор Јов. Живановић из Карловаца: „Мп вам шаљемо 11. број „Српскога Пчелара“ са слпков: и кратким жпвотоппсом Шенфелда прилпком његова педесетогодпшњега пчеларскога јубплеја, да впдпте да слава јубиларева доппре преко граница Њемачке и да Српскп народ зна поштовати људе, којп су радилп за човјечанство. Нама су врло добро позпати анатомски п физијолошки радови јубилара и бпјолошка својства пчеле. мп знамо јубилара као духовнога оца оне науке да је друштво пчелпље органпзам и мп појмпмо добро ту науку његову о органском схваћању друштва пчелињега. Стога прштадамо ми новој школи и прибрајамо се међу младопчеларе. Мп честптамо јубилару и желимо му дугп вијек, како би могао написатп још впше онаквпх књижица, каква је она што се зове Über die Ernalirmig der Biene.“ Ha то велп свештенпк Герстунг: _Може ли се од иностранства замислити одушевљеније признање младопчеларима п господпну пароху Шенфелду од овога. Не ће ли облити стид и срам свакога њемачкога пчелара, којп понпжава у својој земљи такога човјека као што је Шенфелд, који је ра.дио за човјечанство, и којега тако високо поштује и цијени иностранртво, не ће лп облитп стпд свакога њемачкога пчелара, који понижава такога човјека и то