Srpski pčelar

зиву поштованог уредника листа овога, те ћемо у једно да оцртамо и стање пчеларства у овоме крају. 0 пчеларству у овоме крају нема се скорз шта ни говорити, јер је пчеларство овдје тако занемарено, да га скоро и нема. У нашем селу држе само два сељака пчеле, и то сада преко зиме имају обадвојица тек њекијех 8 кошница. Цијела пак парохија наша, која броји око 280 кућа православнијех са 1500 душа уз још половицу толико кућа и душа инијех народности, тешко да има 70—80 кошница обичнијех. А како је овдје тако је по прилици и у околини ове парохије. Узрок тако слабоме напретку пчеларства овдје навађа на род слабу пашу. Као пчеларе занимало насјето питање, те смо испитујући дошли до резултата, да су ово њеколико заднијех година кошничари заиста имали велике штете, као што ћемо видјети; али ипак не стоји то, да је пчеларство ради горњега навода скоро сасвијем пропало; јер и поред тијех навода ипак би и данас могла свака кућа имати по десетак кошница и са успјехом пчеларити, па још кад би американке држала. Прави ће узрок бити у томе, 1. што народ има само плетаре звонолике, које у слабој год. мало користи дају; 2. што у плетарама не може човјек да помогне вриједној пчели, па њекада ни онолико неће да јој пружи своје помоћи, колико би знао и могао, а то бива баш у рђавој години, кад му пчелице ништа не доносе, а кад би највише требале пчелареве помоћи и 3.) што пчела ради немара пчеларева у борби за опстанак често пута пода се свом јачему непријатељу, којијех она има доста, а највећи јој је каткада сам народ и то прво, што не зна и неће да јој помогне, кад помоћи треба, друго, што не зна, како би у плетарама дошао до меда, ако пчеле не потуши и треће што је народ свуда осиромашио, па ради тога не може да ишчека, да му се пчеле већма размноже; већ гледа, како ће чпм више и што бољијех кошница да прода, како би до више гроша дошао, а најслабије 2 3 остави за сјеме. По томе је сасвијем природно, да те слабице не могу бити берићетне, а no некад шта више преко зиме и да угину. И тако ни од оно мало сјемена често пута не остане за прољеће ништа. А кад му се једаред тако пчеле затру, онда вели, да нема среће у њима, па пи не настоји више, да их запати. Све то. а особито ово пошљедње, рекли бп да је узрок опадању пчеларства код нас и у околини нашој.