Srpski pčelar

су се сасвим паучиле на ново место, али сам се при том и изненадио кад сам приметио где са највећом журбом долећу и доносе множину прашка мрког и прљавожуте боје. Ја сам се чудио томе, јер познајући прилнчно Флору свога краја песам могао да се довијем откуда моје пчеле толики прашак доносе, кад у то доба бар у ревиру докле моје пчеле допираху не беше цвета, који би могао тако богато моје пчелице својим прашком почастити и накитити. Дуго времена сам посматрао своје вредне радилице, како одлећу и долећу са гаћицама мрке и прљавожуте боје. Да би одгонепуо ту загонетку почнем пазити на лет пчела, те после мало посматрања опазим да им је сав лет управљен према западу. Пошто су нак пчеле врло брзо одлетале и враћале се, помислио сам да не може далеко бити мајдан, одакле моје пчеле толики прашак доносе. Пођем дакле у правцу њихова лета и прво дођем у авлију општинске куће, где још издалека чујем милу зуку својих пчелица. Растови хватови, које су баш тада људи тестерили, обасути су били силним пчелама. Па шта мислите, шта су ту пчеле радиле? Са највећом журбом сабирале су и у корпице товариле црвошочину и то радије ону жућкасту него ону мрку. ЈБуди, који су секли дрва бацали су иста на гомилу, кора је спадала а црвоточина се расипала, чиме су пчеле на исту и намамљене. Исти ми људи рекоше, да су прошлога дана још јаче пчеле на црвоточину наваљивале. Сада сам био на чисто, откуда пчеле у то рано пролеће толики прашак доносе. Познато ће бити сваком пчелару како нчеле у пролеће, док је природа још цветом сиромашиа, радо падају на брашно и ситну паприку, али да и црвоточину тако радо сабирају нисам ни чуо ии читао, па зато сам и изнео ово пред пчеларски свет. Истина ово није не знам какво важно откриће, али судећи по себи држим, да онога ко пчелу истинито љуби занима и најмања ситница из живота и рада пчелина. Посматрањем рада њезина, све се боље са њоме упознајемо. Па за то држим да није погрешка све опажено у раду и животу пчелињем прибележити, па ма то како сићушно било.

106