Srpski pčelar

главни проблем живота пчелињега, основни закон раззитка легла и народа у кошници, тај j'e још неиснитан, о томе још не знамо ништа. Ту страну бијолошку разрадио је ирви свештеник Герстунго и он јој је ударио темељ. Досад се иојединости о пчели истраживале, а никад се није пазило на цјелину народа пчелињ га. на законе народнога развитка. Сви пчелари па и сам Ђерзон, највећи пчелар свијех времена држе да народ у кожници сачињава државу и сматрају поједине пчеле као организме, које стоје међу собом у заједници друштвеној. Како различно мисле пчелари о друштву пчелињем, ја ћу навести овдје из говора, који сам говорио о св. Сави 1897. г. у нашој гимназији: „Многи држе да је друштво пчелиње налик на апсолутну монархију и веле да је у кошници друштво уређено као што је апсолутна монархија код људи. Они веле: Њој се покоравају све пчеле, њу служе, хране и његују. Она има увијек око себе пратиоце своје. Ријечју она управља цијелим друштвом и њој се цијело друштво покорава. То пак није истина. Ко је добро познат са пчелом, са животом пчелињим. тај мора то порицати. Што њеки хоће да је матица господарица у друштву, то долази отуда што су површно рад и живот пчелињи посматрали, те стога нијесу ни дошли до потпунога сазнања живота и развитка пчелињега. Матица никако није господарица у кошници. Она има свој одређени круг дјелања. Она је опћа мајка цијелога друштва и више ништа, а пчеле чланови друштва, које раде, хране, бране и заповиједају. Пчеле хране, његују, лицкају и чувају матицу донде, докле она свој одређени посао ради и докле може радити. Како пак матица изгуби плодовитост и постане неспособна у свом кругу дјелања, пчеле ће је убити и замијенити другом плодном матицом, која ће друштво умножавати и не ће дати да друштво угине. У кошници је подијељен рад. Матица је одређена да само умножава друштво, да је мати друштву. Није ли кадра то бити, друштво ће је убити и замијенити онаквом, која ће моћи од користи друштву бити извршујући оно, што друштво множи, без чега не може бити никаквога напретка у заједници њиховој Други опет као нпр. Бихнер вели о заједници њиховој овако: По свима установама изгледа пчелина држава као монархија са врло демократским пнституцијама. Ми бисмо је могли назвати комунистичком или социјално демократском монархијом, као што је Наполеон 111. хтио установити кад је са раденицима кокетирао. Из тога се види да Бихнер није никад познавао пчеле и његови су извори, откуда је он црпао своје знање о пчели сасвијем несигурни, зато је и све то, што је о држави пчелињој казао, празна слама. Зато ћу ја дакле још једанпут покушати да опишем заједницу пчелињу, не бисмо ли могли наћи сличности у људским установама. Пчела, сама за себе није ништа. Она само у заједници има вриједности. Заједница је ичелиња њешто, а свака ачела за себе не вриједи ништа,

143