Srpski pčelar

када мисле да пчеле нису у природи баш никако утопљене, те по томе криво тумаче и речи г. Ј. Ж. Напротив, рој који се сместио у дуб а исто тако и онај у земљи сасвим је добро утопљен. Рој, који је остављен сам себи, бира таково место које му се најбоље свиди и где fee најбоље склоњен бити сваке непогоде. Ако се настанио у земљи, ио себи је добро утопљен, јер је у земљи зими топло; а ако је у дубу, опет му је добро као и у кошници, ако не и боље. Јер дуб у ком се рој настанио често је тако дебео, да се наше кошнице ни из далека не могу упоредити са дубом. Зидови такове једне природне кошнице (дуба) често су 10—15 cm. дебели, те човек дуже времена мора секиром да туче, док до меда дође. Када упоредимо, како су дебели зидови такове природне кошнице са нашим ђерзонкама које су често од најтањих дасака сковане тада ћемо увидети, да зидови оне природне кошнице много боље чувају рој од зиме него наше кошнице. По томе је дакле јасно, да пчелар мора своје кошнице облагати стварима које лоше спроводе топлину, (као: сламом, рогозом, плевом, крпама и т. д.) како бп што боље имитирао природну копшицу. Истина и ми би могли правити наше ђерзонке од јако дебелих дасака и тада их не би морали ничим пошивати, али таке кошнице биле би скупе а уз то тешке и гломазне. Вара се ко мисли, да ће се рој настанити у сасвим рђавој дупљи или рупи. Истина да се рој неки пут саспе у незгодну рупу или пањ, али знамо п то, да пчеле кроз кратко време кад се увере да им изабрана кућа не ваља и да је никако дотерати и ушушкати не могу, напуштају стару кућу и траже нову и бољу; па када изаберу себи кућу тада излепе све редом пукотине и ушушкају је да не може боље бити, јер им човек не смета. Које дебљина дуба које што им пчелар не смета, чини да су ројеви у природи сасвим добро утопљени. Истина, пчеле сваку кошницу била дуб, плетара или ђерзонка лемом излепе, али треба да помислимо, колико ми пчелама у том послу сметамо. Таман су пчеле улепиле заклопац или врата, ичелар отварајући и радећи око кошнице, мора да им тај по узимљавање тако важан и користан посао квари. . Баш као што је оно радила вила приликом зидања Скадра на Бојани, тако ради и овде пчелар: пчеле граде, пчелар разграђује, и тако то бива све до последњега ирегледавања у позну јесен. У природп нема