Srpski pčelar

допринети, то je, да их честито узими, па да честите из зиме изиду, а каква ће бити паша, не стоји толико до њега, ма да већ и том може што шта помоћи. Главна ствар, коју мора пчелар имати на уму при узимљавању, јесте, да је у свакој кошници матица млада, здрава и плодна. Ако имамо честите матице у кошницама, имамо много, јер ће бујне матице у нролеће да бујно и размножавају друштво, а то је први увет, да се паша може добро исцрпсти. Други увет за добро презимљење је друштво пчелиње и мед. Друштво треба да је јако, јер he тада јако и из зиме изићи, а меда ће тек нешто више потрошити, него каква слабица. Особито у крајевима, који, као наш имају добру пролетњу пашу (код нас има доста репице) треба узимљавати само јаке кошнице, што јаче тим боље. Мед треба да је добар, који не кристалише брзо, да не би пчеле зими трпеле жеђ; треба да је поклопљен и да га има доста. Ако се због слабе јесење паше морају кошнице хранити, то треба чинити већ у августу или најкасније у септембру, да пчеле имају доста времена, да га поклопе. Ако су ти увети испуњени, пчеле he, ако не би на неиредвиђени какав начин пропале, н. пр. да мишеви уђу у кошницу, да матица случајно умре и т. д., изићи из зиме. Но ми хоћемо, да што више помогнемо пчели, и да будемо што сигурнији, да ће нам пчеле добро презимити, па их још и утопљавамо. Пчеле је јако потребно утоплити. И нама је пријатније живети у умереној топлини, него кад се грчимо на зими. Ми нисмо пријатељи оног назора, да пчеле нс треба утопљавати, јер их ни у природи нико не утопљава. Није истина, да их у природи нико не утопљава, већ се утопљавају саме колико год могу, па чак и лето лепом облепе, да буде уже. Да богме да пчеле на други начин саме не могу себи помоћи, али им може помоћи пчелар. Кб нам може рећи, колики перценат ројева преко зиме пропадне! Особито је пчела животиња, која живи од сунца и топлоте, те јој је баш потребна топлина. Усред зиме већ добре кошнице, нарочито ако је зима мекша, почну неговати легло. а тада им је топлина врло потребна. Па кад човек тури зими руку у копшицу утопљену, па онда у неутопљену, каква је то разлика! Ако бисмо се баш на природне ројеве угледали, онда не бисмо требали ни сувишно саће из кошнице вадити напоље, а то ће богме сваки пчелар учинити. За природом треба ићи али не у овом смислу. Кошнице утопљавамо на разне начине. За тај се посао употребљавају такве ствари, које добро држе топлину, као: кучине, маховина, слама, крпе и т. д. Све је то добро, али није увек практично. Ја сам своје кошнице испрва узимљаваб сламом и свагда су ми врло добро презимиле, али ми је увек на пчелињаку био калабалук од узимљења па све док нисам носледњу кошницу изимио, а то је трајало увек до половине маја, а богме