Srpski pčelar

Слава „Српскога пољопривреднога друштва у Београду“.

Жа дан св. краља Милутина 30. октобра о. г. славило је „српско пољоприоредно друштво“ у Београду у своме дому славу свечарску. Друштво је узело себи за свеца натрона св. краља Милутина 7 јер је за његово доба српска држава у економском погледу снажна била. „На дан својих кућевних слава и сеоских заветина, моле се наши ратари за ситну росу и благу дажду, за здравље своје чељади и стоке, за берићет у пољу и тору; напија се за грешног орача п за волове ранитеље; гости благосиљају домаћина, да где. је рало одило, тамо жито родило: Богу колач, цркви летурђија, а људима хлеб, те да се њиме захране кљасти и богаљи; даље, у благосиљању жели се домаћипу, да му шпеница по брду, ајечмови у долини од тежине класова полегну, беле овце да му поље прекриле, а ситне пчеле сунце замреже. и т. д.“ Пол>онривредно друштво угледајући се као што вели орган тога друштва „ Тежак“ на овакав обичај народњи помолимо се Богу и небеском замтитнику св. краљу Милутину да буде од помоћи свима српским привредницима те да им започета пољопривредна година буде срећна и берићетна како би богата жетва дала могућности да сви испуне своје дужности домаће и грађанске. Друштво је прославило своју славу као што сваки побожан Србин чини, После службе Божје у цркви и после црквенога обреда у дому отворио је сам краљ Александар као заштитник друштвени и поучну ИЗЛОЖбу коју је пољопривредно друштво приредило. На изложби су били изложепи предмети из области: I. во'Rapcrea, П. млекарства. Ш. мчелсфства, IV. техничких усева, (лан и конопља) и V. uomo~Rhux средстава (планови, справе, модели и т. д.) Изложба је трајала пет дана и свакоме је био улаз слободан и бесплатан. Све ово, као племенито и корисно дело „Српског пољонривреднога друштва“ заслужује сваку нохвалу, но када додамо да су уредници овога листа и пчелар и трговац Јосим Живановић из Карловаца посетили и разгледали ту изложбу и видели да је ова изложба била заиста врло леиа и корггсна колико по само „Српско пољопривредно друштво“, јер као што нам рече један од госиоде, који нам је показивао изложене предмете, да тим начином тек сазнају благо и вредност, које садржи у себи краљевина Србија, толико и још више је била корисна за све оне, који су ту изложбу ноходили, јер су на њој могли много научити. Кајлепши је део изложбе био воћарски. Ту си се могао нагледати сваковрсних лепих плодова, које је донело воће у Србији и уверити се шта Србија има п штајош