Srpski pčelar

d. слична предавања имаЈу држати и за економе где им зато пружи прилика, наравно да се предавања имају удесити према дотичним приликама. 6. да би се рацијонално пчеларство што јаче раширило и пробудило интересовање код света, дужностје путника учитеља да свуда где се и најмања наклоност опази организују ма и најмања пчеларска удружења и у ту сврху да послуже потребним упутством. 7. Путници учитељи имају обратити особиту пажњу како она пчеларска и економска друштва, која већ постоје, раде на иољу пчеларства. 8. Путници учитељи осим службених пчеларских предавања трсба да употребе сваку згодну прилику те да ма и најмањим саветом помогну напредак нчеларства. 9. Путници учитељи имају свој рад вршити по извесном плану и зато морају свакога последњега месеца у години ноднети свој план на одобрење, у коме ће изнети шта и како мисли дотични учитељ у години што долази радити, у које опћине мисли ићи и т. д. 10. Свакога последњега дана у месецу пмају путници учит.ељи подносити министру потпун извештај о раду у томе месецу. Уз то има и један путнички дневник у коме ће опћински начелници потврдити у коме је месту и којега је дана био иутник учитељ. На крају године дужан је сваки путник учитељ ноднети један опширан извештај у два примерка, који ће обухватити сав рад у минулој години и уз то ће се у том извештају навести постигнут успех, евентуалне сметње, предлози и т. д. 11. Путници учитељи при своме раду имају се равнати по упутствима Н. Гранда. Никола Гранд као први путник учитељ служећи се напред наведеним наредбама стекао је искуства тако, да је његов рад могао послужити као упутство доцније наименованим учитељима. Н. Гранд је држао за врло потребно, да се сваке године путници учитељи састану па договор ради измене мисли што је и учињено, те се сваке године зими сви путници учитељи и саста ју ради саветовања. Први такав састанак између прва три путника учитеља одржао се 1882. г. 26. децембра у Бузијашу. (Наставиће се).

Књижевност.

о пчеларству. За народ наппсао Иван Маширевић. Издала „Матица Српска“ из задужбпне Петра Коњевића. У Новом Саду, 1898. Ова је књпжица написана у облику писама, у којима се разлаже врло лпјепим народнпм језпком а на вјешт врло цопуларан начин, ко-