Srpski pčelar

дотле изнесено важило je за стицање власништва на дивле пчеле. А што се домаћих пчела тиче, и ту је ирисваја/ње као начин стицања власништва „играло велику улогу“, но разлика је ииак била та, што је првенство пред свима имао власник роја, који му је одлетео из његове кошнице, јер он га је пмао права ухватити и однети, алп то само онда. ако га је одмах гонио и докле му се не изгуби из очију и док га није тешко гонити. У римском праву (1. 5. §. 4. D. 11. t. §. 14. Ј. h. t.) велп ce o том ово: Ехашеп. quod ех alveo nostro evolaverit, eo usque nostrnm esse intellegitur, donec in conspectu nostro est nec difficilis ejus persecutio est: alioqnin occupantis fit. (Poj, који je из наше кошнице излетео, све дотле се има нашим ематрати, докле га из вида изгубили нисмо п док гоњење није скоичано са нотешкоћама.) Али то „из вида изгубити“ или „пред очима имати“ не сме се узети у оном смислу, што те речи по свом знаменовању кажу, већ то зпачи, да власнпк, који вија свој рој, мора видети или бар знати, где .му је рој. Тога мишљења је и Буш, 1 Бинер 2 и Белц. 3 При свем том инак настаје иитање: Може ли власник роја п против во.ве власнпка земљпшта ступпти на земљиште истог или може ли приморати власника на пздање poja, ако силом не ступи на земљпште туђе? Ако власник роја силом ступи на земљиште туђе, тада може власник и против њега, као и против присвајача „дивљих“ и „без госе“ пчела, подићи тужбу ради сметања државине и на признање неограниченог власништва. Али за то ппак може власник роја тужити власника земљшпта на издање роја (actio ad exhibenduni), ако неће с добрим да изда рој. А власник роја, који хоће, да задобије право, да стуни на туђе земљиште, мора нре свега положитп јамчевину за штету, коју ће можда хватањем роја начинити (cautio danini infecti;. Тако тумачи и Белц у својој књизп на стр. 40 —41. но др. Бек у својој књизи, коју смо такођер већ споменули, на стр. 6. и 7. је противног мишљења. јер држп, да власник земљишта има исто тако право забранитп п власнику роја, као п нрпсвајачу „дивљих“ пчсла, да ступи на земљпште, на дајестогагоњење и вијање роја било толико, колико п немогуће у римеко доба. Додати нам је још то, да власник роја има права тражити накнаду штете од власника земљишта, ако му је било немогуће рој ухватити само зато, што j’e власнпк земљишта без икаква разлога забранио му, да рој ухвати. Из напред истакнутог може се нарочито впдети, како се може власништво на домаћим нчелама изгубити, а то је, што ичеле одлете, те или их власник не вија, или их вија, али их. 1 На пом. м. код §. 44. и 50—56. 1 На пом. м. код §. 55 ® На пом. м. на стр. 38.