Srpski pčelar

<стекао. Новије римско ираво, које је усвојено у Немачкој, није никад познавало ловни регал, што се пчела тиче; тек у погдекојем покрајинском праву налазио се такав регал, а било је такве установе и у градским законима. То мишљење заступа и др. Белц у својој поменутој књизи на стр. 64—65, док Бинер и Мајрер противно тврде, да је и новије римско право, примљено у Немачкој, познавало ловни регал. Са Белцом слаже се и Лилер (Mueller), који доказује, да су пчеле, док их ко не ухвати, без госе и да се немају сматрати власништвом господара земљишта. Данас пак у читавој Немачкој нема тог регала ни у којем погледу, а нризнато је опште начело правно, да власник земљишта има бескрајно и искључиво право, да присвоји на свом земљишту како ловну, тако и другу дивљу зверад, која је без госе. Намеће се при том свакако питање: „Да ли неовлаштени присвајач стиче по немачком праву власништво на роју, којем се не зна господар, власник, или не?“ Нретежно мишљење нориче то питање, тс мањина тек одговара на њега позитивно (са ~да“). Има их, који мисле, да власник или закупник истога стиче власништво преко ловокрадице, јер је ловокрадица безвољни заступник господара лова; тако Шице (Schiitze). 3 Други опет тврде, да ловокрадица зато не може да задобије право власништва на пустом роју, јер је дело једног ловокрадице забраљено. Тога је мишљења Безелер. Трећи оиет такођер оспоравају ловокрадици право на стицање с тога, што држе, да је пуста животиња, т. ј. која господара нема, још и онда без господара, кад је лпвокрадица окупира, јер само власник или господар може власништво да стече на тој животињи. У заступнике тога мишлеља убрајају се Штобе, 4 Гербер, 5 Јерабург 6 и Чихларо 7 (Czyhlarz). Сва до сад истакнута мишљења имају се на то свести, да ловокрадица не може никако стећи власништво на цусту животињу. (Наставиће се.) и не одговара духу српског језика, док прва је сачињена према нашем језику и налази се у црногорском имовинском законику. 3 Jahrb. des gem. R. VI. S. 103 fl’. 4 Deutsches Pr. R. §. 151. VI. 3 DeutscheS Pr. R. §. 93, note 1. 6 Pandekten, §. 203, n. 14. 7 У Гликовом Коментару пандекат у 41. књизи на стр. 84.

125