Srpski pčelar

се сви тп комадићи не растопе, сва се ова смијеса и то док још најбоље кипи улије у ланену врећицу. Кад је већа чест те смијесе из вреће изтекла онда се остатак с врећицом из јако! вара метне у прешу, те се што брже испреша. Може се још један или дваиуиљ ставити у кипућу воду, а затим сваки пут изпрешати. Прешањем добивени восак спрјежи се поврх воде, а док охладни, извади се као плочица и стави оиечи у кип}ћу воду, да се одстране суровине, које се у њем још налазе. Ово чгшЛење може се ионовити два или чари иутаа, док није восак еасвим чист“. Еад Воркапић препоручује тај неспретни и кубурни начин ономе „тко нема воштане пресе“, онда је много боље препоручити таковоме онај начин што га је одговорни уредник чуо од једнога господина иначе пчелара, јер је тај начин са свим прост и лак. Ја сам топио восак на тај начин по опису г. уредника овако: узео сам једну иовелику чинију (колику год сам могао прогурати кроз врата од пећи), напунио сам је водом, а преко чинпје метнуо два дрвета, па на та два дрвета наместио сито од жица пуно воштине (воштину сам мало згњечио, да више у сито стане) —■ те сам полако чим је хлебац извађен, угурао чинпју са ситом у пећ и врата затворио. То вам је сав uocao око топљења воштине на тај начин, осим што још морате извадити чинију напоље. Ја сам оставио восак у пећи два дана (можда сам га и пре могао извадити) и кад сам га трећи дан извадио, задивио сам јер сам ја страшно кубурио топећи восак кад сам видео, да се по води ухватила дебела кора жута као дукат. Тај дивни восак можете узимати с воде руком и радити њиме шта хоћете. Ја сам га свега у једну лопту згњечио. Комину сам мећао у врелу воду, ал’ не беше више ни трага од воска у комини. Радоваћу се, ако овај мој покушај и опис још коме од користи буде, ако пак не бар сам испунио своје обећање г. одговор. уреднику. Бешка.

Светоза р Дујановић.

176