Srpski pčelar

или поједина законска наређења или целе законике, мање или веће. Врло знатно место у том погледу заузима Жичка Повеља, ii а за тим Грачаничка, Свето-Стефапска, Дечанска и Арханђеловска Хрисовуља. Оне сусве постале са саучешћем Сабора. Не пише, да су саучешћем Сабора постојали уговори са Дубровником, али су и они пуни наредаба. које се тичу утврђења и уређења трговине. Видеће се . . . како је Душанов Законпк многе од тих наредаба у своје чланке уносио. Али да је у држави ерпској и пре Душанова Законика било о појединим потребама државнога рада и судства засебних, специјалиих закнна, то нам посведочава сам Закопик, који изреком именује неке раније законе краља Милутипа и позива се на њих. Такав је некакав Суд о међама и о земљама, о којима се села међу собом преппру. Члан 79. закона пише : А за међе и за земљу, што се иотварају села међу собом. да иште судом от светаго краља кади се је иреставил. Још кад смо 1870. први пут издавали законик, написали смо, да последња реченица наведеног места значи, „да тражи по неком закону краља Милутина, који је он пред смрт издао.“ Даље у другој половини Законика спомињс се још једанпут закон краља Милутина. У чл. 152. наређује се што треба за нороту у споровима грађана српских, па се изреком спомиње „како јест бил закон у деда царства ми, у светаго краља.“ У чланку 153., где се наређује што треба за пороту пновераца и трговаца, опет се каже да је иоловина Србаљ а иоловина н>их дружине ио закону светаго краљаИз свега тога јасно видимо : а) да је краљ Милутин здавао и других закона осим оних у манастирским Хрисовуљама б) дајс цар Стефан те законе у свој Законик уносио и тиме их иотврђиваоА А на стр. XLVI. вели исти научењак опет ово: „У самоме Душанову Законику имамо неколико овакових посебних закона, који су без сумње раније снагом царске власти изданп били за потребу у њима назначену, а после су са Сабором у договору прикуиљени у Законик као саставни му део унесени и потврђени. Они у Законику у најстаријој редакцији носе натпис ПокЈлкка цлрстко мн и види се, да су у пуном облику оригиналне царске наредбе просто нренисане па оно место. Ми смо таких наредаба нашли равно иет у Законику. Прва обухвата чл. 140. и 141 , .. . Друга обухвата равно пет чланака, 145 —l5O закључно. . . Трећа обухвата четири чланка 151, 152, 153 и 154. . . Четврта . . . је наредба показана такође у 2 члана, у 171, и 172 ом п она измењује наредбу члана 105., којии се нрвога законодавства 1349. о истоме предмету другојачије наређивало. . . На послетку има и пета засебна наредба, која има само Један, 181-ВИ, члан И која НОСИ натпис Покед-кка царстко мн согдјамк.“ И тако у време цара СтеФана Душана вредило је по тврђењу Ст. Новаковића 9 као иисан закон ово: 9 в. „Законик СтеФана Душана“ од Ст. Новаковића на стр. XXXVIII