Srpski pčelar

оштећенику. То је т. зв. похае datio. На тај начин је и пчелар обезбеђен био против тамаљења пчела му, те је за случај штете увек накнаду добити могао или што бп му то дотичан' штеточинац или господар његов платио или што би господар кућни дао онога, који је зло учинио („ да даеТ х кон е зло оучннно/') Полицајних наређења о држању пчела тешко да је било, а нису ни потребне биле, кад се зна, да је у оно доба у старој српској држави разређено било српско становништво, тејебило много простора празна : ливада и шума, а и других пашњака за држање пчела тако, да ником нису стајале на путу. Треба само видети у „Срп. Пчелару“ npo®. Ј. Живановића на стр. 10. и 11. колики је био пчелињак, што га цар Душан поклони аранђеловој цркви у Призрену, па да сваки увиди, да је тада било много необрађена поља, на којем су ве пчеле без запреке могле држати, што је такође један важан узрок, што је тада пчеларство код Срба врло напредовало. Толико могосмо у овај мах да напишемо о старом српском праву, те је остало још по неко питање наразјашњено и неразбистрено, али кад нам пође за руком, да дођемо до других извора о старом српском праву, тада ћемо и та питања у посебном делу обрадити, а за то за сада немамо ни времена, а ни згодне прилике. И тиме завршујемо одељак о старом српском праву. (Наставиће се.)

Како се сузбија крађа међу пчелама?

таро нас искуство учи да је највећи непријајатељ човечанства сам човек, то би исто правило могли применити и на пчеле па рећи да су пчеле највеЈш напријатељ пчелама. Ко од пчелара не зна за пчелу туђицу и ко није имао посла с њоме? У почетку су пчелари мислили да су пчеле туђице нека особита врста пчела, што су црње од других пчела, но у новије доба, када су пчелари природу пчелињу добро упознали и свестрано проучили, позитивно се зна да су пчеле туђице као и друге пчеле. Премудри Творац богато је обдарио ичелу тиме, што јој је орган за мирисање од свију других органа најбоље развио и усавршио.* Та по томе баш I* Пипци код пчела служе као орган за слушање, а орган 8а мирисае открио је Др. Волф и тачно га описао. Он се налази у устима на непцу