Srpski pčelar

да је проучи и штогод открије. Пчеле су радиле по свом природном нагону онако, како су хтјеле, а сами пчелари држали су то као њеки Божјом руком утврђени закон, који нико није могао преиначити. Када је славни Ђерзон дошао на ту мисао, да удеси кошнице са покретним саћем, „у којима ће се моћи и руком и оком свакуда допријети, пчеле мотрити, надзирати и држати у власти“* тада је ова замисао у свих просвијећених европских народа објеручке примљена и у праксу уведена. Но овај проналазак остао је код нас непознат, јер народ немађаше никаквога саобраћаја са осталим образовапим свијетом, од кога би то могао попримити. Најскорашња промјена државне управе у нас потисла је у њеколико пчеларство у назадак, јер њеки дио дотадањих пчелара, ага и бегова, исели се из земље и тада своје пчеларство уништи, а на остатак држава удари десетину, да се од сваке нађене кошнице плаћа по 10 новч. државног пореза. И ако је овај порез био незнатан, ипак је доста дјеловао на штету пчеларства, јер наш сељак у својој празновјерици чврсто вјеруЈе, да његове пчеле, ако му их странац види и преброји, неће моћи никад напредовати. Ради тога су их крили по шикарама и ковразима, а уз то по мало и утамањивали. Када су се у земљи почелс отварити школе, мјестимице су уз исте начињени и нчелињаци, у којима су учитељи почели пчеларити с кошпицама са покретнм саћем. Идеја ових пчелара у неколико је ухватила коријена код богатијих трговаца, ага п бегова, али у сељачком елементу остала је просто неопажена. Ови нови пчелари (народни учитељи) поприлили су као најиодеснију модерну „Американку“, коју некако баш тада бијаше проФесор Јован Живаповић преустројио и за наше прилике удесио. Американка је прилично код нас распрострањена, а њеки су пчелари у своје пчелињаке увели и разне друге кошнице. Ето на каквом је темељу пчеларско друштво требало започети свој рад. Посве је јасно, да је пут био посве неуглађеп, а исто тако је било веома тешко изабрати начин, како би се Taj' пут што лакше угладио. Као њеком иницијативом друштво је предузело, да међу своје чланове рашири кошнпце, које има * Квирин Бров, Пчеларење са покретним саћем, Загреб 1892., стр. 9

197