Srpski pčelar

чите рђе п аналпзе рђе казује нам четврта група. Пета група казује нам различпте кошнпце са непокретнпм п покретнпм саћем и различите справе п судове. У седмој је групи књпжевност, која пма 500 књига пчеларских, 60 новина пчеларских п 40 из других грана економских п која има многе илустрације и фотографије многпх пчелпњака и знаменптпх пчелара и пнтересантие хербарпје. У броју 7. и 8. „Hrvatske pčele“ пише уредник њен о „вртарско-пчеларском листу“ што излази у Сарајеву ово: „У стручну се оцјену не ћемо за сада упуштатп, али радошђу (!) констатовати морамо, да су поједпни чланци у том листу приказани лијепом и глат- ком хрваштином“. Ми бпсмо ректи да та лијепа и глатка хрваштпна заносп на српскп. Даље у пстом броју Hrvatske pčele пише њен уредник о „Naputku u pčelarstvo" од Страмбаха ово: „Да у њој (у Naputku u pčelarstvo) налазпмо множину нејасних напутака криво је тому много п то, што је писац њемачки мислпо, кад јехрватскп писао.“ Боже мој! то смије уреднпк Hrvatske pčele да каже, којп и не зна друкчпје мислити него њемачки. Да је то истпна што кажемо, показаћемо најновијим бројем (7. и 8 ) Hrvatske pćele. У том броју има чланак: „Биологија п физиологија пчелца“. Нод тијем чланком није нико потписан, дакле онда ће бити уреднпков. Тај чланак мприше на мед, који су скупиле пчеле туђице, које стоје под неодољивим законом природним, који пх гони да сабирају мед ма пз туђих кошница. Али на страну то, мп овдје требамо да кажемо како Богдан њемачки мисли или боље чита, а преводп лијепом и глатком хрваштином. Чујте ову реченицу из тогачланка: „Ствар је могла остатп неоспорива, само док је човјек несмучен бољом спознајом, с преносом имена такођер уредбе људске државе примијењпвао.“ Не ће ли који читалац Hrvatske pčele запптатп Богдана за то : Да што мп ти да што ? Хајде! још које даштање да задамо Богдану. Ево га: „Ми кажемо овдје навлаш „према околпостп" великој самосталности, јер уски, ако и тајинствени (!!!) п на око неовисни односи постају Лу пчелцем и пчелама, које одлпјећу п долијећу, одношајп, којп Јтоње час ван тјерају, час прпвлаче, а напокон и одбијају, то опажа сваки пчелар, ана посе право брижан пстраживалац 14 . Ето! за така даштања добива управо Hrvatska pcela 1200 круна, а „Српски Пчелар“ не може да се удостојп нп препоруке за српске школе, него се пште етручњак да каже своје мпшљење о њему. Ево мп позивамо г. Богдана јавно као стручњака нека каже своје мишљење о „Српском Пчелару* по дупш својој. Ако не би хтио, ми ћемо онда једно по једно даштање из Htvatske pčele вадитп из својега чегмеџета, које је изненађења за Hrvatsku pčelu препуно, да се једва отвара. Алп не ћемо још стати, него ћемо још једно даштање Богданово навести. Ево га: Овдје се показује такођер и Како далеко се протеже наше органско схваћање. Код пријашњег мнпјења, да је пчелац држава и поједина бпћа самостални организмп с вољом бпла је многа важна уредба пчелца превиђена, п нутарњи савез догађаја остао је сакривен, те је у научним књпгама у најбољем случају бпо

199