Srpski pčelar

само сиолни органи за расилођавање, а у пчеле су опет развијени органи за рад и за храњење. Једно без другога не може опстати, зато свако за себе са физијолошкога гледишта и пијесу организми. Матици је одређено да носи јаја, а пчели да лежи на јајима, да храни црв и матицу и како матица тако и пчеле морају свој посао да раде. Никад се није ни једна ичела побунила да не ће да ради свој посао, него стоји под природним законима, под којима мора оно радити, пгго јој ти закони налажу. Кад би се пчеле побуниле и дизале против своје заједнице, онда би имало смисла исноређивати пчелиње друштво са људским друшгвом као што је то радо чинио Бихнер, али оне све што раде, раде по инстикту, по унутрашњем напону природном. У пчелињем друштву не влада воља појединаца него природни закон и рад, који је природа одредила. Из свега се види да у кошници владају природни закони и да не влада као што би хтио Бихнер матица као краљица друштвена, нити се пчеле држе као што би хтио Бихвер онога Омирова начела: Оих 7coXuxacpavĆ7), е:с xoćpavog готсо! Није добро многовЈадалаштво, један нек је краљ! То су све празне ријечи, закони природни само владају у кошници. Ми нијесмо намјерни да одговоримо на све што је Бихпер напнсао о духовној страни пчеле, али ћемо само једну тачку додириути и разјаснити, из које ће се видјети да нчела није тако паметна, није тако мудра, није таки филозоф за каквога ју је начинио Бихнер, него ћемо се увјерити да пчела не ради ништа по својој памети него све што ради, ради по инстикту, по природним законома, по неодоњивом природном нагону. Бихнер нише овако: У кошници често има шест до осам стогина трутова, који од много веће чесги у пчелињој држави сасвијем некорисну улогу имају, јер за оплођење матице довољан би био и један трут. Они не раде ништа нити су кадри државу бранити, јср немају жаоке. Они ч nie као њеку врсту ндшљедних пера (Pairie), који се дају служити и хранити од вриједних радилица, а за

7