Srpski pčelar

за собом тјелесну и умну кржљавост. Матица се дакпе не спарује у кошници, јер би спариваљем сродничке крви настунила тјелесна кржљавост код пчела, а тијем и пропаст заједнице пчелиље. Природа је избјегла то, те се матице снарују у ваздуху ван копшице и да би се матице сигурно спариле и оплодиле, била је природа издашна у трутовима. Да би се дакле матица сигурније спарила и оплодила, нрирода је одредила да има више трутова у кошпици до 400 500. А да се не би сродпичка крв спаривала и оплођавала, наредила је природа да се матице снарују ван кошнице у ваздуху. Кад млада матица излети напоље из кошнице, трутови из њене кошнице, који су нанољу на игри, и не оназе је, него трутови из других кошница, који играју пред летом, спазе је и појуре за њом, иа који је најсрећнији, тај се спари с њоме и оплоди је. Може ме ко запитати како се то може знати, да се матица спарује већином с трутовима из друге кошнице? Може ко помислити да је то и немогуће знати. Али ево ми ћемо показати да се то потпуно ана. Кад ко има на својем пчињањаку осим наше расе пчела и талијанску расу, он ће се брзо уве рити, да ће талијанске матице већином бити спарене с трутовима наше расе, а опет матице наше расе бити спареие с трутовима талијанске расе,* 4 премда би требало да тругови прије оиазе своју матицу кад излијећу на спаривање. По свој нрилици да трутови не осјете своју матицу по мирису, јер су с њоме једнако у кошници, а мирис страних матица утјече јаче на трутове. Доста то да се зна да је у цијелој природи укрштај закон ириродни. И не само код животиња него и код биљака је укрштај закон природни. Природа је могла удесити да се матица спарује и у кошници и онда би доста био и један трут као што би хтио Бихнер И кад би се матица спаривала у кошници, избјегло би се толико онаспости, јер кад је матица ван кошнице на спаривању, онда је изложена да је не ће каква птица појести, да јс не ће напрасна бура у воду какву бацити и т. д., * Из такога спаривања и оплођавања излазе бастарди, а по бастардима види се јасно оно што горе тврдимо.