Srpski pčelar

па ипак нрирода није на то гледала, јер је поставила укрштај за закон природни. Њој нијесу све те опасности ништа спрам укрштаја. Укрштајем се долази до чилости, укрштај оживљава, укрштајем се долази до све боље и здрави.је расе, а инцест води пропасти. Бихнер би хтио да коригује природу, а то чини за то, што је није схватио, што је није разумио. Мудро је све у природи уређено и ми се не можемо уздржати да не ускликнемо: neaiiH еси, Господи, и чBднј tbwa и ниедино же слово докодкно вBдет& к& шкнпо чбдесх. твоир. Даље Бихнер каже како трутови проводе пријатап живот до августа у сластима и сваком задовољству, али будући да они не раде ништа него само ждеру, то их нчеле у августу потуку, јер су свјесне да би трутови били преко зиме од штете држећи се онога: ко не ради не треба ни да једе и т. д. Како је опет то схваћање трутова криво, које не приличи ни једном природњаку. Нијесу трутови лијенштине, нијесу они ждероње, него они са матицом и пчелама сачињавају цјелину, организам. Без њих не би могло ни друштво опстати. Они су у цчелином друштву, у пчелином организму тако исто важни органи, удови као што су и пчеле и матица. Онп са матицом и пчелама чине организам. Једно без другога не могу опстати. Као што матица пе може сама живјети него је пчеле хране млијечем, тако исто и трутови не могу сами живјети, него их хране пчеле млијечем. Кад се стане послије зиме природа будити и биљке почну своје чашице нацуњене нектаром пружати, почиње се и живот пчелињи будитп и развијати. Пчела је за биљку привезана и како се биљке све већма и већма развијају, тако се и живот пчелињи све већма и већма развија Са биљкама се диже и спушта и живот пчелињи. Кад се дакле биљке ночну све већма и већма развијати онда почиње и живот пчелињи све бујнији и бујнији бивати. Биљке пружају нектар и цвјетни прах пчелп, која отуда ствара у својем желуцу млијеч. Млијечем хране матицу, који утјече па јајњак. Што се матица, боље храни млијечем, тијем она све више носи јаја. Пчеле дакле изазивају магицу на ношење јаја хранећи

27