Srpski pčelar

и сјемењаче, а пчеле су носилице желуца, у којем се ствара млијеч, оне су посилице органа за рад и за асимилацију. Сви скупа сачињавају цјелину. организам, који стоји под законима природним и једно без другога не може опстати. Истину дакле треба тражити, за пстином треба тежити, јер то је задаћа науке. У природним наукама не смије се појетизирати, јер за природњака је највећа нојезија сазнање истине. & •К’ * Данас у пчеларству имају двије школе, старопчеларска нжола и младопчеларска школа. На челу старопчеларима стоји ТБерзон, а новопчеларима Герстунго и ШенФелдо. Старопчелари уче да поједина индивидуа, поједине пчеле све што раде, раде по својој вољп и да је матица, трут и пчела свако за себе органазам. Новопчелари нак уче да пчеле не раде по својој вољи иего да у роју у друштву пчелињем владају закони природни и природан ред и да нијесу поједине пчеле нити матица, пити трут организми него ла сви скупа као друштво сачињавају организам. Бихнер за свој посао за своју гореспоменуту књигу држао се старопчелара и вадпо је пз њих доказе за духовну страну у нчела и то је заиста чудио да је он као ириродњак могао једном иисекту онаку мудрост приписивати, какву могу само занесени пчелари видјети у пчели, и није био кадар загледати у природне законе који владају друштвом пчелињим, а то за то што се није никад забављао сам озбиљно са испитивањем инсеката. Карловци, 1. јулија 1900. Глав. уредник.

Пчеларска изложба и први конгрес српских и хрватских пчелара у Вуковару.

челари су п овом прилпком доказали да нису људп који само говоре а не раде. него који говоре, раде п стварају. Уверен сам, да ће многи, којп нпсу пчеларп п опет рећп iKao што сам већ впше пута чуо: „тп пчеларп су чудни људп, толпку важност приписују томе пчеларству и толико о њему пишу и говоре, а ево п раде, да се нп за једну далеко важнију ствар толико не ради Ја бих им п опет од своје стране одговорио: Ми

30