Srpski pčelar

економског газдпнског становишта. Ваља само помислити тако на наше прилике п неприлике автономне, па п иначе у другом погледу!“ Колико је овај пасус неразумљпв за сваког паметног човека, толпко је ипак јасан, да ппсац ако влада здравом памећу живп још у претпрошлом веку (1706. г.)! па нпје ни чудо да не зна ништа више о пчеларству нити о пчели бар онолико колико о њој данас сваки образован човек зна пз природних наука. Нпје чудо да тако говори баш поводом Живановпћева предавања, којп је својим неуморним радом за пуних 27 година толико многима отворио двери »појезије екопомије*. Може ли тај писац још схватити шта је то„појезија економије", види ли у тим речима изражен појам идеализма,. рада, вредноће, привреде и појам о племенитом уживању које доноси задовољства...! Далеко бих отишао да говорим о раду проф. Живановића нека ми опрости што о њему у овом листу са похвалом говорим. Живановић није само речју говорио о корпсти пчеларства. него је радом, делима радио и ради на подизању добра. Та ои је више и највише истицао пчелу а својим примером и себе баш као пример рада. И сада после Вуковарске изложбе и конгреса где су га стотинама образованих људи пчелара и пепчелара поздравпли поводом његова предавања а тако исто п толики листови па п хрватски, сад долази Та да чита буквпцу! Пре него што је написан и штампан онај првп чланак требало је мало впше упознати се са радом проф. Живановића или бар прочитати књпжпцу „Сриски Пчелар“ која је прештампана из старе „Заставе“ пре 22 године п књижицу прештампану пз „Срнских Илустр. Новина“: „Какве нам ваља иодизати економске школе и ? Али нашто, тај који је овако писао, не би друкчије написао ни да је за све то знао. Таково писање је верна слика умнога пролетерства. Јер кад се сложи рђава воља, која не признаје никоме добру вољу са незнањем коме импонује све што је страно ма то било и из 17 века и кад свему томе помогне један можда конверзациони лексикон онда имамо пред собом неТа него једнога умнога пролетера. Такав нека баци перо, нек се остави бриге о „народном добру“ и нека остави професорима бригу о ђацима а сам нека не иде на ова предавања, јер гвему неће користити. „Најцрњи враг је Србин себи сам!“ Хоће ли ово све моћи освестити онога, који се заноси злом намером ? Дај Боже ! Одг. уредник.

Претилата, огласи, рекламације, рукоииси и све што се тиче уредништва шаље се уредништву „Српско Пчелара“ у Ср. Карловце“ Претилату за Србију арима Пчеларско-воћарска задруга у Беораду. Власници Јован Живановић и Иван Маширевић. Штампа Српске Манастирске Штампарије. 1902. 140.

96