Srpski pčelar

својој седници од 22. фебр. да наручи од „Матице Српске" 100 ком. књижица „Мали од Ивана Маширевића „као веома добре и врло јефтиие 11 па да се поделе бесплатно неким члановима истога друштва. *** Недавно је приступила и примљена у Савез српских земљорадничних задруга стотинита uo броју. бсим тога се оснивају нових 65 задруга. Прошлих дана су основане задруге у Тителу, Ст. Бечеју, Надаљу, Рујевцу, Брестачу, Каћу, Прив. Глави, Белегишу, Плочици, Малој Градуси, Сурчину, Гају и Ср. Карловцима. Овим задругама се мора сваки родољуб радовати, јер је оправдана нада да ће те задруге нодићи наш народ; кад већ у почетку показују толики успех закупом пустаре Сирига, шта ће све моћи доцније кад се и број задруга умножи! Д Пчеларска школа у Геделу отвара се ових дана. Одг. уредник овога листа вољан је на конгресу српских и хрватских пчелара реферисати о тој школи и изнетп предлог да се изради да буду нримљена из наших крајева два питомца (један Србин, један Хрват) у тај завод, који би после могли бити у нашим крајевима учитељи пчеларства. Ш колски курс траје две године.

Р ri ро s lа n о.*

Gosp. Mijo pl. Kos polemizirajući sa gosp. Ivanom Maširevićem. odgovornim urednikom „Srpskoga pcelara“, napisao je u svojem „Hrvatskom seoskom pčelaru 11 medju ostalim i ovo: „Stvorite dvo ili tro godišnju izložbu živih pčela i koševa u srcu naše domovine, pa ona košnica neka se prozove narodnom, koja će se najvrednija izkazati i tako dugo ne možem pristati na neke nauke, koje Vi i Vaš list širite, (jer Hanemanova rešetka, drvena amerikanka i lineburško pčelarenje nikako meni ne ide u glavu, dok kod porabe istih i načina lineburškog pčelarenja vazda sam više stradao, nego li koristi imao. Inače ostaloj nauci svaka čast.) Ne pitajte tada za cijenu košnice! Naći će se već tvrtka, koja će ju posve jeftino izradjivati. Jedni nazivlju moju košnicu skroz jednostavnom, a Vi ju zovete kompliciranom . . . Nije se rodio, koji bi svima ugodio!!! Gosp. Pavao Jerman ju je već odavna nazvao seljačkom košnicom “. Pošto je gosp. Kos upleo mene u polemiku, to želim, da se zna kako i zašto sam ja njegovu košnicu „već odavna nazvao seIjačkom košnicom.“ Zato molim slavna uredništva naših listova „Hrvatske pčele“ i „Srpskoga pčelara,“ da izvole uvrstiti ove retke, koje sam ja bio napisao gocline 1900 u „Varaždinskom viestniku“ (br. 34 od 25. kolovoza): * За садржај под овим натписом урсдништво не одгЈвара.

126