Srpski pčelar

са плетарама пчеларити, а да се пчеле у jecen не туше. То би требао г. Богдан, уредник „Hrvatske pčele“ да зна и требао је писца, што не може да појми тушење небогих радилица обавијестити и разувјерити га од заблуде, којом је окужен. Није неморално гушити пчеле, ако то захтијева економија, т. ј. ако друкчије не може бити, ако то иде на нашу корист. Пчеле иам дају восак а од воска се граде свијеће, које служе за увеличање славе Божје. Пчелу држе Срби за свету животињицу. За њу кажу: Без пчеле ни родити се ни умријети. Код Србина само човјск и пчела умире, а за друге животиње но каже се да умиру, него цркавају. Па покрај свега тога ипак Србин туши у јесен своје пчеле, јер то захтијева економија, јер друкчије не може бити кад се са плетарама пчелари. Г. Богдан је требао писца обавијестпти и казати му да је рацијонално тушење пчела кад се са плетарама пчелари. А кад се са ђерзонкама пчелари, онда би опет глупо било тушити пчеле, онда би то било нерацијонално, неекономички. Тако сам ја од прилике гсворио на конгресу. У економији нема мјеста моралисати о пчели. У економији се онако мора радити, како ћемо доћи до веће користи. Није дакле смијешна апликација: Као год што убијамо вола ради меса, тако исто и пчелу, јер друкчије не бисмо могли доћи до користи кад пчеларимо са плетарема. Ја мислим да се не ће на мене срдити г. Богдан, ако му задам да у Hrvatskoj pčeli напише ову тему: „Зашто је рацијонално и економски тушење пчела, кад се пчелари са плетарама, а з шјто би нерацијонално и највећа глупост сила тушење пчела кад се са ђерзонкама пчелари?* Ја држим, да се не ће г. Богдан срдити на мене што му ово задајем, него ће то схватити озбиљно и о овоме написати у Hrvatskoj pčeli и доказати, да није имао право онај његов нисац кад вели да умно нчеларење не може „допустити тушење небоге пчелице 44 . Ја држим, да ће г. Богдан то мени учинти, јер и ја сам њему једно петнаест година доста чинио пишући у Hrvatsku pčelu, а друго не би било у реду од уредника једнога пчеларскога листа потпомагати

139