Srpski pčelar

постало је свеопће, на и у оним круговима, који су до тада тој толи лијепој и уиосној грани народне привреде врло мало иажње посветили. Тому занимању приписати је и полемику, која се је заподјела међу „Српским пчеларом 11 и твојим „Хрватским сеоским пчеларом 11 . Ја ту полемику схваћам са вишега становишта, са становишта, да се пронађе, а тада и докаже, која ће врста кошница стећи нрвенство, односно, која ће бити кошница будућности. Па у колико ме та полемика занима у толико ме опет забрињује, е да не ће промашити циља обзиром на начин вођења исте. У нади, да ми, драги пријатељу, не ћеш замјерити, ако ти искрено очитујем, да је та полемика у твојем листу можда и нехотице доста оштра, јер су јој мотиви неразложни, а ипак се и у таковим приликама имамо држати оне мудре : „Est mođus in rebus“. Замјерам, што пишеш, да је проти Теби, за вријеме Твога предавања на пчеларском конгресу сложен велики комплот, да Те иобију са Твојом кошницом, коју си назвао народном кошницом. Замјерам то тим већма, што је та претпостава врло смиона и неоснована, што можеш и сам увидјети, јер нитко, па ни ја, који сам приправе и послове пчеларске изложбе руководио, нијесам знао, какову ћеш Ти кошницу изложити, каков се је онда могао склопити комплот и проти чему? Је ли оправдан наслов „народна кошница“, који си својој кошници надјенуо, будућност ће показати, јер ћс се народном кошницом звати само она, која си буде прокрчила пут у најниже и најшире слојеве народа, а то ће моћи само она, која буде имала све предности, које рацијонално пчеларење захтијева и која буде и цијеном својом најприкладнија, да се шири. Искрено велим, да је Твоја кошница прескупа, а то су потврдили и многобројни пчелари, који са мном дописују. Толико о полемици Твојој са „Српским пчеларом“. Уважујем ону, коју пишеш у Твојем листу од 1. ожујка т. г. бр. 1., а која гласи: „Тко мисли љубав наше добро започете заједничке ствари (на пчеларској изложби у Вуковару) стушити, ни ј е вриједан да га сунце грије и ова земља носи“. То су красне ријечи, којих се ваља вазда држати. Познајући племенито Твоје мишљење, знам, да ниси својом оштром полемиком хтио посијати мржњу и неслогу међу пчеларима Хрватима п Србима, па с тога држим, да ће и „Српски пчелар“ Твоје ријечи примити као излив племенитога осјећања за ствар напреднога пчеларења, дакле са вишега становишта, те да им неће приписати злу накану. Гледом на Твој предлог у 12. броју прошлогодишњега течаја „Хрватског сеоског пчелара“, приопћујем Ти, да је доиста лиЈеп и племенит, ну тако велика замашаја, да се не ће моћи барем не у скоро, остварити уза све то, што се за њ показуј’е живо заузимање. Остварити се тако брзо не ће с тога, што је истога скопчано са великим трошковима и неугоднос тима, па двојим, да би се нашло које домаће друштво, које би

142