Srpski pčelar

Матицу хране пчеле.

рије деветнаест година донио сам слику исту у „Пчели“ Биоградској као што је и ова што је доносим у овом броју „Српскога Пчелара“ } само што није натпис чланку био оваки, каки је сад у овом броју, него је гласио »Матица у највећој слави и помпи.“ Кад сам прије деветнаест година узео оваки натпис, био сам занесен за пчелу као што су били занесени и други књижевници њемачки пчеларски. Моја посматрања нијесу онда била тачна. Треба узети моју књигу „Српски Пчелар“ па исноредити у њој оно што сам писао о „Духовној страни у пчеле“ са овијем што сам писао у овом нашем листу и што у њему пишем, па ће се видјети разлика у мојем мишљењу како сам њекада мислио и како сада мислим. Њекада сам држао да нема паметније животињице на свијету од пчеле и имао сам о њој исто мишљење, које је имао и Соломун, који је говорио о пчели ово: „Њу љубе сви и поштују, ма да је немоћна снагом, али је мудрошку узвишена“. Данас не држим о њеној мудрости ништа. Нема она мудрости ни трунке, нема она слободне воље, нити она ради по својој памети, него све што ради, ради по природним законима. Она је подложна законпма и ван тијех закона није могуће пчели што да ради. Поједина свака пчела 'нема свој самосталан нервни, душевни живот, она ништа не може радити по својој слободној иницијативи, него је сваки њезин рад подложан нагону цијелога друштва. Друштво је организам, а поједине су пчеле орагаиизовани удови оргапизма. Нервни је систем у пчеле децентрализован, није централизован као што је код већине организованих животиња. И то је знак

»Српски Пчелар« ће и даље излазити у истом облику само ће бити у њему више лепих слика. УРЕДНИШТВО.

223