Srpski pčelar

да су читаве и оквири да су најмање велики cm. Ако ћеш метнути под кров јастучић од сламе добро, ако не, толико и чини, јер је мед материјал за горење, који дакле даје пчели топлину. Из свега се пак види да се пчеле не узимљавају у октобру, него се пчелар мора већ у јунију, када се пчеле роје, бринути, како ће своје пчеле узимити. Још ћемо да забиљежимо један трухао пабирак из једних наших политичких новина. У тијем се новинама говори о једној нотици о јабукама без језгре и зрна, па се између осталога каже за те јабуке, да им „цвети нема мириса и због таога и не наилазе на њега инсекши и ичеле таако досадни воЛару и штетинв ио воНњаке.“ Кад је слагач ове ретке слагао, морао се Дарвин у својем гробу преврнути неколико пута. Данас се позитивно зна, да се биљке оплођавају преко пчела, а особито крушке и јабуке и друге воћке. Данас је то доказано и то је данас наука. А кад се онако пише као што смо навели из једних наших политичких новина, онда је то атентат на науку или глупост велика. Јест, не само да пчеле нијесу „шшетане ио воКњаке^, иего су највећи пријатељи воћњацима. Без пчела не може ни крушка ни друге воћке донијети плода. Пољски привредници и не знају, шта вриједи једна кошница за пољску привреду. Ево рачуна, који су извели људи, који знају мислити : Кошница љети одсјеком има 18000 пчела. Око 76 пчела излете у минуту, дакле од седам сахата ујутру до шест сахата у вече биће 49500 излета. Свака пчела за својега излета обиде отприлике 45 цвјетова, а цио народ за један дан обиде 2,227.500 цвјетова. Ако узмемо да су отприлике 100 лијепих дана преко године, онда један народ за годииу обиде 222,750.000 цчјетова. Узмимо, да се десети дио од тијех цветова оплоди. то би онда 22,270.000 цвјетова један народ оплодио. Ако узмемо да оплођење од хиљаду биљака вриједи само једну пару, то онда једна кошница, један народ пчелињи пољској привреди за једну годину дана привриједи 222 круне и 75 пара. Кад се то зна, онда се мора човјек чудити и ди-