Srpski pčelar

до младих матица, али не и до племенитије, културније расе пчела. Ви сте дакле безматичењем постигли један циљ и то мањи, а други важнији, а то је оплемењивање својих пчела, промашили сте, а поред тога сте себи задали толико носла, да вам се готово тај рад огадио, њто могу и веровати, јер многе кошвице безматичити иа после у сввма сасецати матичњаке да се не би ројиле, није лак посао особито за почетника.. Да бих вам олакшао посао, изнећу овде како ја радим када хоћу да мењам матице. Мало пре сам већ рекао, да не би имало смисла мењати матице у кошницама, које хоћемо да се роје или које су се већ јер те кошнице и саме ће без наше помоћи доћи до младих матица. Око ових кошница имаће нчелар само пазити, да свака кошница и маторка и рој дође до своје матице т. ј. да стече оплођену матицу, пропадне ли којој кошници матица било приликом стресања роја или на спаривању, разуме с« да joj мора пчелар додавањем залишне матице помоћи. Према томе наша је брига, да изведемо младе и племенитије матице само у оним кошницама, којима не дајемо да се роје, а у којима су матице већ у трећој годипи. Дл то изведемо радићемо овако: у време ројидбе обезматичићемо 2 3 на.јбоље кошнице, које нам се донадају као вајвредније и најнитомије, и пустићемо их да изводе матичњаке. Кроз 8 дапа после овнх, обезматичићемо све остале кошнице, које имају старе или иначе рђаве матице, ua ћемо свакој додати uo један оквнр са затвореним матичњаком из оних добрих кошница, које смо upe десетак дана обезматичили и које су већ матичњаке иозатварале. Када тако будемо радили, не ћемо се морати толико мучити са сасецањем матичњака, јер ичеле не ће ни градити матичњаке, када добиј у готов матичњак. Да како да ћемо и у овоме случају морати пазити, да нам се све матице оплоде, Тако долазимо до боље и културније расе пчела, али не треба заборавити. да се тако долази и до инцнста који води дегенерисању и пропасти, јер кроз неколико година завлада у свима кошницама сродничка крв Ово

91