Srpski pčelar
гих народа су за раширење пчеларства највише допринели учитељи, ua се можемо надати, да he и наше учигељство српску пчеларску задругу у сваком joj правцу иомагати. И овом приликом ова управа анелује на српско учитељсгво. да када пред лаже опћинском поглаварсгву за претплату листова, уврсти и међу те и „Српски Пчелар“, чпме дотична школа постаје члан српске пчеларске задруге. Дотичући се овога предмета са жаљењем се мора нагласити, да српска препарандија у Сомбору није члан српске пчеларске задруге, али се надати, да ће то нова управа учинити. На пчелињак, библијотеку и збирку није се могло уложитп колико би требало, јер је главна брига управе била, да исплати дуг за кућу и врт. Са исплатом дуга имаће задруга лен имутак и оно без чега није могло бити, да свој рад у свима правцима развити може. У овој години може сваки члан потпуно задовољан бити, са лепим, једрим садржајем листа, на чему нека је топла хвача уреднику р. Јовану Живановићу. При набави и продаЈи пчелињих продуката и пчеларскога прибора ишло се према могућству члановима на руку. Највише је тражено воска, вештачког саћа и кошнице. Наруџбине воска и саћа обављао јег. Вељко Вилић трговац у Руми, а кошнице столар Јован Максимовић. Ирема посланим извештајима етрададо је много кошница од ердобоље, јер се зОог дуге зиме нису могле ичеле ишчистити. Из баната је Јављеио за два случаја куге и дотичнима је дато унутство за сузбијање ове опасне болести, којој данасЈошнема лека него начина, да се ширењу заразе на пут стане. Са више страна јављало се, да су ове године много више него обично појављивали се у опћинама августа и септембра лептирови мртвачка глава и правили штете кошницама. Због велике суше, која је као и прошле године до у мртву јесен жестоко владала, броји се и ова година у слабе. Према извештају искуснога пчелара у Беочину г. Радивоја Живковића у оном је крају била издашна наша на липи, а no уверавању вредног таЈника господарске иодружнице у Сурчину г. Богољуба Максимовића прилична паша у околини Сурчинској. У околини око Рајева села, где се сеје доста репице, а к томе има доста иве и јове, било је већ у априлу ројева. Из краЈева где се сеје еспарзета повољни су гласови такођер. ПриЈатељеке везе одржавала је унрава са домаћим, а тако исто и са австријским и угарским пчеларским и господарским друштвима и у колико је могуће било заступљена на њиховим скупштинама. У свези с овим са жаљењем се напомиње, да је једини лист „Привредник“ очито злонамерно почео насртати на ову установу. И кад су ти насртаји и после објективног одговора кога је и скупштина једногласно одобрила, почели избијати у недостој-
94