Srpski pčelar

новиште ставило к. угарско министарство за пољску привреду и министарство за индустрију и трговину, кад је године 1869. под бројем 12,766 по мишљељу природњачкога друштва на све пољскопривредне задруге наредбу упутило, да чланови тијех задруга свијет у појединим опћинама лијече од предрасуда што се тиче пчела и гдје је потребно и саме вл,тсти на то опомену, Што се пак тиче тврђења ца пчеле праве штету, кад је грожђе зрело, морам споменути, да су така тврђења неосиована. Пчеле не могу својим вилицама, које су друкчије него што су у заљева, прогристи читаво зрно од грозда, али кад је грожђе трухло, хоће сок. који цури из њега и који би и онако пропао, да купе, што има своје вриједности са националноекономскога гледишта. Познато је, да пчеле лете њеколико километара од својега пчелињака и кад би било забрањено, да се пчелињаци држе по виноградима, не би се ипак стало на пут да пчеле не лете по виноградима. Бојимо се дакле, да би наредбама, које не одговарају сврси, многи пчелари изгубили вољу за пчеларењем и да би једна грана економска, која поред малих издатака велику корист носи, почела опадати. зато наређујем у договору са министром унутрашњих послова, да власти не стају на пут онијем, који пчеларе у виноградским крајевима. Bethlen m. р. Али при свем том нијесу престајале тужбе виноградара против пчелара, који држаху своје кошнице по виноградима, и министар је морао наредити наново г. 1902. да се посматрају пчеле по виноградима. Надзорник школе и пчелињака у Гедели буде одређен да пази и посматра на пчеле за вријеме цвјетања винограда и кад грожђе зре у врло великом винограду, који лежи у непосредној близини пчелињака са 340 кошница. Резултати су овога посматрања били повољни као што се види и из мишљења кр. угарске централне штације за испитивање виноградарства и мишљења ампелолошкога института. Мишљење то гласи: „Многобројни покушаји и посматрања доказују безувјетно, да пчеле не прогризају, да пчеле не

110