Srpski pčelar

нигда ни видео нијс. јер све ако je оком и оне опази, али јаки неугодан задах, који сина из кужне кошнице одаје је. Кад је легла у кошници много, лакше је и болест познати, а када је легла мало дакле у пролеће и у јесен, мора и стручњак добро гледати ако хоће да нађе у кошници трагове пчелиње куге. Кужни бацил не напада пчеле него само легло, јер то му је само погодно место где се може развиЈ*ати. У рђи и меду не можа да се развија, али за то се варају они, који мисле, да бацил у меду сасвим угине, јер га тобоже убије мравиња киселина KOj'e има у меду. Да то стоји, то би била права срећа за пчелу и пчелара, јер би окужене ћелице биле потпуно раскужене када би пчеле у њих налиле меда; али то на жалост не стоји, јер болест се највише баш и иреноси када пчеле домаћице или туђице узимају мед из тих окужених ћелица иа од њега спремају храну за уљеве (црве). Чим су пчеле нахраниле црва са таковом храном, пренеле су 'бацил односно његове клице на повољно земљиште, где се са ужасном брзином почне развијати, и ако кошница нема довољно отпорне снаге, ако је друштво слабо или ма и јако али гладује, те није кадро да продукује довољно мравиње киселине која је најбоље средство за дезинФиковање кошнице зло је готово. Окужени црв се поболи, изгуби своју светлу белу боју, свене, добије сиву а после мрку боју, не лежи више као потковица савијен на дну ћелице, него се опружи и лежи на дољној страни ћелице, где за кратко време угине, јер се бацил ужасно брзо плоди. Кажу да од једнога бацила буде за дан 15,000.000 бацила који брзо уиропасте цео организам црва. Угинули црв претвори се у мркосиву трухлу материју, Koja када болест отме маха тако заудара да се осећа, чим се лету кужне кошнице приближимо. Када ову материју узмемо у прсте или умочимо дрвце у њу, отеже се, али не тако у дуге конце као мед, него само за који центиметер, прекине се и враћа се у ћелицу или једноме и другоме прсту као када прекинемо „гумаластику“. Сви ис-Лч.. тичу, да је то карактеристичан знак пчелиње куге, што

119