Srpski pčelar

бацил одмах добије хране чим се црвић излеже, те одмах почне свој убијствени посао. У меду пак и рђи мирује бацил односно његове клице све дотле, док пчеле не почну тај мед и рђу јести и од тога справљати храну за своје уљеве. 0 томе како да се тој најопаснијој болести на пут стане пчелари мисле најразличније. Једни мисле, да се та болесг и не може лечити, него да је најбоље кужну кошницу заједно са пчелама и саћем спалити или дубоко закопати. Други су мишљења, да се та болест даје лечити лечити разним антисептичним лековима као салицилном, карболном, бромном киселином, димом од Формалина и т. д. отуда су и постали разни начини лечења те болести као: Хилбертов, Шретеров, Лихтентелеров, Француски и енглески начин наФталином и т. д. Унуштатц се не ћу у онисивање свију ових начина како се лечи пчел. куга, прво што би ме то далеко одвело, а друго што на те све лекове не дајем много јер захтевају и знања и пажње, па при свему томе нису поуздани, а да нису поуздани најбољи је доказ то, шго се не престаје са измишљањем нових и нових лекова. Док у Јеврони пчелари још неорестано полажу сву наду у антисептичне лекове, американски пчелари као што пише Штахелхаузен наиустише досадно брљакање. па се прихватише старинскога начина лечења, кога још у 18. веку свештеник и пчелар Ширах препоручивао. Ширах је свој начин лечења назвао „метод гладовања“, он је наиме пчеле из кужне кошнице преселио у чисту кошницу и није им 3—4 дана давао јести, док нису почеле од глади малаксавати, тада би их тек почео прихрањивати. Дакле као што видимо, Ширах је од кужних кошница правио снајањем пчела у иразну кошницу вештачке ројеве. Но овај Ширахов начин био је готов заборављен и није се на њега нико освртао особито од када су разна антесептична средства изнађена. Тек у новије доба, када су неки пчелари опазили, да ројеви од кужних кошница нису били кужни него су се одржали и остали здрави, почеше Шираховим начином уз разне измене лечити пчелињу кугу. Тако сам

121