Srpski pčelar

остали ројеви, дакле ни они са старим ни они са младим матицама не избацују трутове.“ Репен мисли, да до разних инстинката сгоји, хоће ли пчеле гонити трутове или не. Он каже: ако првенцу, који већ има доста легла и који је почео гонити (тући) трутовс, узмемо матицу и већину нчела радилица, тако да је легло у стању потрошити сав млеч који продукује оно мало пчела гпто tмо их оставили у кошници, одмах ће пчеле престаги гонити трутове. Задржаће их мада нема сувише млеча у кошници, na ако им додамо трутовско легло, храниће га и неговати. 0 томе се можемо уверити на свима безмацима. Јаспо је дакле да трутови нису продукат сувињна млеча, као што хоће Герстунг, јер овде нема ни разговора о сувишном млечу. Дакако овај смо иример узели из безматка дакле ненормалне кошнице. Али навешћемо примере, из којих ћемо се увериги, да и у нормалним кошницама не стоји учење Герстунгово, да трутови трају док има сувише млеча у кошчицама, а са нестајањем млеча нестаје и трутова. По Репену у овом питању и процес наследства игра важну улогу. Он каже: „ако линебуршку или крањску пчелу, које се радо роје, пренесемо у Немачку, где се пчелари са немачком пчелом, која је трома на ројидбу, видећемо, да ће те пренссене пчеле, мада су промениле и климу и пашу, задржати више година своје особине. Мада нема јесгње паше у крају, где смо те пчеле пренели, а кад нема паше нема ни сувише млеча, линебуршка и крањска пчела, ројиће се, лећи и отхрањивати трутове у време када немачка нчела више и не мисли на то. Интересантно је још и ово: Када ie г. 1853. почео Ђерзон пчеларити са талијанским пчелама, требало му је ради укрштаја са немачком пчелом, што дуже одржати талиСанске трутове. Али кошница са талијанским пчелама јако му је покварила рачун, јер талијанске пчеле ночеше 25. јунија врло жестоко гонити своје трутове, мада је још трајала бујна паша. Да их не би све потукле, Ђерзон их је морао

137