Srpski pčelar

пчела, мужјаци су обично мањи вего женке. Само код некојих врста као н. пр. код маљаве пчеле (Anthidium manicafum) мужјаци су већи него жевке. Колико пута смо за ово последњих неколико година читали ово: „Ђерзоново учење о партеногенези дакле да трутови постају из неоплођених јаја не може већ ни за то стајати, што се тиме признаје да је матица кадра унапред знати хоће ли њено младо бити женско или мушко, а тога нема у целој природи, дакле не може бити случај ни са матицом, па по томе није ни учење Ђерзоново тачно“. Но као што смо видели, ни.је само матица једина кадра увапред знали и одлучивати xohe ли излећи јаје женско или мушко, неги има још доста разних пчела, који исто тако унапред знају какво ће јаје снети. Прев. Ђ. К.

Треба ли и у најсиромашнијим крајевима Хрватске његовати пчеларство, може ли успијевати, и ако не успијева, шта би се могло урадити, да напредује?

Кад је већ конгрес хрват. и срп. пчелара засио данас у главном граду миле нам Хрватске, дозволите да баш за то поведемо мало разговора о пчеларским приликама у њој. Непобитна је истина. која је не само ријечима доказивана, него и дјелима дока.зана, да је пчеларство једна од најкориснијих грана нашег господарског унанређења. Постављати у доба данашње питање то: треба ли његовати пчеларство ? изгледало би чудновато, кад се зна, да је већ прије толико земана, толико људи ријешило то питаље са „да“. Но кад видимо и знамо, да још и дан данас има не мало, него много и то можда најсиромашнијих крајева Хрватске, гдје се једва виде трагови најпримитивнијег пчеларења, а о напредном да не говоримо, мислим не ће бити на одмет да о том коју кажемо. 0 сиромаштву тих крајева говорити, држим, било би излишно, јер знамо да има крајева гдје оно управо влада и ондје гдје је земља плоднија а клима блажа, а камо ли не ондје, гдје земља највише пута једва сјеме врати, а клима је тако немило хладна, да те крајеве не оставља по скоро 6 —7 месеци.

187