Srpski pčelar

знатно дужи пут, него што би га назовиматица имала превалити до своје кошнице. Ја сам своју другу кошницу донио из врта у авлију, коју од врта раставља зграда од којих 7 м. висине, па ипак сутрадан је назовиматица у празно додано саће и даље носила јаја. Даље у истој књизи стоји: „Безматичњак пчелац истјеран из безматична стана, летјети ће одмах на старо лето, примити ће нову матицу, те ће одмах уморити назовиматицу, а тим је кошница спаеена“. Врло лако и једноставно, кад би била истина, онда не би требало кошницу са назовиматицом ни сматрати, да је болесна. Шгета, што се у школске књиге увргаћује ма што! Кад је пиеац ове кљиге сигуран, да је назовиматица отешчала од лежења јаја и да се не ће моћи вратити у своју кошницу, зашто онда пушта пчеле, да одлазе у оближњу кошницу, зашго их није пусгио, да се врате у своју кошницу, пак им додао матицу, кад и онако каже, да ће пчеле саме удавити назовиматицу, чим се врате у своју кошницу. Зашто губити један рој, када се на тако лак начин може одстранити назовиматица?! 3. Да ли је оиасно сиајаши друшшво, које има назовимашицу, са другим здравим друшшвом? Горе сам казао, да две кошнице, у којима су биле назовиматице, нисам успео ио Хуберовом начину излечити, зато друге године, када сам имао онет једну кошницу са назовиматицом, нисам ни покушао, да се по Хуберовом начину решим назовиматице, него сам пчеле стресао на поњаву иред суседном кошницом, коју сам мало повукао према месту, где је била болесна кошница, једно зато, да пчеле рађе улазе у здраву кошницу, а друго да се не разилазе у обадве суседне кошнице, него само у једну. Разуме се, да сам матицу у здравој кошници на два дана затворио. После неколико дана нађем мртву матицу цред кошницом. Прегледао сам кошницу и опазио, да у ћелицама има но више јаја и то ми је био нрви сигуран знак, да је назовиматица надвладала са својим друштвом праву матицу и тако место једне штете наоравио сам две.

181