Srpski pčelar

багрена. Колико опћина има па поручују по скупе новце разно дрвеће за путеве, а мимоилазе липе и багрене, које им више куће расту, а тако обилату пашу дају пчелама. Ово сам имао да кажем, те да обратим пажњу конгреса хрв. и срп. пчелара на најсиромашније крајеве миле нам домовине Хрватске, са жељом да и у тијем крајевима поникне, успијева и напредује пчеларство, како би и највећи сиромашак добио воље и иригрлио то стадо своје и могао да се наслађује слушајући како му „зузукају пчеле уљаником око трмке око своје цркве.“*) Бјелопоље.

Ст. Савић, парох.

Листак.

Из мојих пчелареких доживљаја. II.

„Никад више иоаа не селим! 4 Почетком другог семестра 1894.|5. школске године будем именован катихетом у Осеку. Чуо сам већ пре тога, да је Осек врло згодан за пчеларење, те наравпо била је брзо готова одлука, да један део својега лепог пчелињака нреселим уОсек. Нађем купца у Карловцима, продам му 12 американки по што је он хтео, послужи ме срећа, па за истог купца удам и своју истресаљку, „своју конструкцију“, која је доста несрећно била зампшљена, а карловачки је мајстор још несрећније извео. Коштала ме је истина „ко Ћурицу пига“, али сам је се ипак опростио. У Осек пренесем четири најбоље американке. Први стан у Осеку био ми је провизораи, док нисам бољи нашао. Кроз шест иесеци нађем врло удобан стан, а што је главно згодан и за моју економију. Али моја сеоба пада баш усред лета! Како ћу с кошницама! Напослетку се решим, да их пренесем, па ма било и с неком штетом. Рачунао сам, да ће се пчеле брзо опоравити од губитка свога друштва, од exodusa оних непокорних, које не буду хтеле уважити, да им се газда сели у другп стан, па се буду повратиле на старо место. II нисам се преварио. Кошнице се брзо *) Ово је предавање г. С. Савића на конгресу хрв. и срп. пчелара у Загребу лањске године.

61