Srpski pčelar

сасвијем остраг, на крају кошнице. Искусио сам у таквој кошници, која није у зиму сужена, него у којој сви оквири остају преко зиме, нема мртвих пчела преко зиме, а у кошници суженој т. ј. којој сам извадио више оквира мислећи да ће пчелама тако бити топлије, многе пчеле поумиру, које у прољеће на патосу нађем. Ово сам ја искусио и није ми потребно тумачити. Али ово морам споменути, да из тога, шго сам кааао, пчеле не загријевају својих кошница, него загријевају саме себе и требају доста ваздуха, зато ја не обмотавам својих кошница ћебетима и асурама као што то чине Нијемци нити иснуњавам у кошници простор између оквира и врата пљевом, јер је кошница испуњена сасвијем оквирима. Моје американке стоје у зиму под ведрим небом без икаквога обмотавања и утопљавања као што су стајале и У јулију мјесецу. Напошљетку морам споменути, да пчеле по мојем посматрању добивају срдобољу само од медљике, ако су на медљици узимљене. Ја за зиму остављам само јаке кошнмце, које увијек лијепо презиме на липовцу или бијелом босиљковпу. Само од јаких кошница имаћемо користи, особито тамо гдј]е је главна паша у прољеће. Ја остављам за зиму преко двије стотине кошница са јаким иародима и никад нијесу имале пчеле срдобоље, ако су само узимљене на линовцу или бијелом босиљковцу или на шећеру. Првих година мојега пчеларења појављивала се срдобоља и на мојем пчелињаку. То Је бивало онијех година, када су пчеле у јесен само медљику сабирале. Јака друштва, која сам ја доцније увијек узимљавао на липовцу, бијелом бвсиљковцу или шећеру, нијесу никад добила срдобоље. Из свега се тога види, да ја своје кошнице не утопљавам у зиму, да сам цротив топлога узнмљавања и да сам са хладним узимљавањем увијек добар успјех постигао. На овај мој чланак који је изишао у „Србобрану“ календару за годину 1907. добио сам писмо из Госпођинаца од г. Мите Пејића, учигеља. То иисмо гласи овако: Госпођинци 4./17. Марта 1907. Велеучени господине професоре! Кад сам јосенас добио календар „Србобран“ за годину

76