Srpski pčelar, 01. 09. 1907., S. 9

излећу пуче меда, знак је да на ту кошницу наваљују туђице, па напунивши своје желуце медом, бегају своjoj кући, јер пчеле које излећу на пашу, не носе на пашу меда у желуцу, него излећу редовно са празним желуцем. Из кошнице, која напада. пчеле излећу и долећу када је добра паша, излећу еа празним а враћају се са јако пуним желуцем. И та кошница има живљи лет него остале кошпице. и леги у невреме када остале кошнице мирују. Пчеле из те кошпице више су црне, јер се олињају завлачећи се којегде у туђе кошнице и што су улепљене од меда. Ако убијемо коју од пчела, које долећу, наћи ћемо у ње пун желудац меда. Мед, који довлаче пчеле из туђе кошнице, на први поглед се распозиаје од нектара, којега је нчела набрала у цвету. Мед је жут и јако гусг, а нектар водњикав и бео. Осим тога, на кошници која нанада и отима мед од друге кошнице, пема кошења ни чупиња. Сгражарице радосно дочекују пчеле, које се враћаЈу са отетим медом, пружају им своје рилице и лижу их. зато пред кошницом која нанада и нема мртвих нчела. (Наставиће ее.)

„Српски Ђерзон и његов пчелињак“.

Под овијем је натписом описан неуморни пчеларски рад, а особито опширно нчелињак нашега српскога вестора на пољу пчеларства, признатогаи изван наше домовине пчелара и научника Јована ЖивановиЛа, умировљенога гимназијског npooecopa у Сријемским Карловцима у врло раширеном и много читаном пчеларском листу ~Česky Včelap* у бр. 7. од год. 1907. који се штампа у 8000 примјерака. Обрадоваће зацело свакога нацреднога нчелара у нашој домовини, да се браћа Чеси све више занимају за ачеларетво код јужних Словепа, па признају и високо цијене рад наших српских нчелара, а на челу им напосе рад и труд нчелара и проФ. Јована Живановаћа, чију слику и његов пчелињак у 8 слика у истом броју лист česki Pčelar својим читаоцима предочује. Дугачки чланак писаи је пун пажње и ноштовања прама нашему признатому проФ. Јов. Живановићу те се у њему описује од прилике ово: Срби су пчеларили већ од памтивијека, па је од увијек било ријетко које боље сеоеко кућанство код Срба без пчела. Прве писмене обави ести о томе сижу чак до год. 1198. Већје сриски

137