Srpski pčelar

Пабирци.*

Један американски пчелар тврди, да пчелиња јаја кад се у јесен са саћем изваде, па оставе на страну, па се на пролеће опет метну са саћем у рој у кошницу, да ће се из њих излећи ларве. Така је животна снага у њима. И кад је хладноћа на 0° не пропадну. У Америци шаљу и јаја пчелиња у саћу од племенитих друштава поштом. Кад приспију така јаја на одређено мјесто, ваде се из ћелица пчелињих и мећу у матичњаке, из ко.јих се излегу матице. У оној земљи, гдје се више шећера једе, људи су и здравији, снажнији, љубазнији и услужнији, задовољнији, иријатељскији. У Америци и Енглеској потроши се од главе 80 фунти шећера, а у Њемачкој само 33 фунте. У Аустралији 34 фунте, у Русији 20 фунти, а у Игалији само 7 фунти. Од сто крушака са једнога дрвета деведесет и пет развије се из цвпјета у илод преко пчела, а пет преко бумбарова л других инсеката. Кад покријемо дјетелину или какву другу биљку мрежом, цвјетаће така покривена биљка колпко дуже од оне, која није бпла покривена, јер ишчекива пчеле ради оплофења. Нове српске земљорадничке задруге основане, од суда потврђене и у службеном листу обнародоване у Грабовцу Салки (Толњанска жупанија) п у Потпорњу (Тампшка жупанија). Српска земљорадничка задруга у Перјасици је основана, судскп потврђена и службено обнародована, те је и рад свој почела, ♦ Под внаком сабира пабирке уредник„Српскога Пчелара“.

Одговори од уредништва.

Госп. А. Б. В. у Благају. Махните се конструјисања иовецсошнице. Американка је баш најподеснија за пренашање. Американке удешене за сабирање меда не смију се ројити. Би пушгате од маторке по 5—6 ројева. Тако не ћете никад доћи до меда. Маторке. које сте одредили за ројење, не смију више дати ројева него само један. Ројити морате вјештачки, кад хоћете увелико да пчеларите. Како се вјештачкп роји, писано је у више маха у прошлпм годинама „Српскога пчелара". Ханеманова се решетка меће, кад је осредња паша. Друштва морају увијек бити јака ишчекујући пашу. Читајте „Српски пчелар“. Тамо ћете наћи како ћете удесити Ханеманову решетку.