Srpski pčelar

Играчке у њемачком пчеларењу. (Свршетак.) 2.

У Швајцарској има тридесет и њеколико штацпја за оплођавање матица. Те су штапије на изолованим мјестпма, гдје у близини нема нигдје пчела ни трутова. На тијем су штацијама избрана друштва са племенитим матицама и трутовима и ту се доносе матице са малим друштвом без трутова, да се оплоде. Матпце се шаљу да се оплођавају на тијем штацијама и уједно се одавде опет шаљу и продају матице облагорођене на све стране На тијем штацијама се пази и биљежи каква је паша и са каквпх бпљака. Мп непамо ништа против тијех штација, али ирави економ пчелар не ће моћи нити ће му требати да шаље своје матице на те штације ради оплођавања матица. Прави економ пчелар не ће много полагати на та облагорођавања матица, него ће гледати, да у својем крају подиже пашу за пчеле, јер оаша подиже сгагу п вредноћу пчелину. а тпјем и облагорођава друштва. Треба само с мршаве паше однијети своје кошнице на бујну нашу, па ће се видјети каква је грдна разшка у чилости, вредноћи, журби и неуморном раду пчелином на мршавој паши. а каква је на бујној паши. Док на мршавој паши влада тишина и мртвило међу пчелама, дотле на бујној пашп влада живот, неуморнп рад и непрестана журба, која се може замислити само код пчела. Пчелар економ не ће много полагатп на ге штаније, јер он ће на свсјем пчелињаку племенитим кошницама датп да више трутова изведу, а неплеменитим стаће на нут, да трутове изводе. А осим тога економ пчелар зна да у природи влада укрштај и да се природа гнушава од инцеста. Трутови не ће никад оплодпти својих матица из својих кошница. Трутови, кад им.матица изиде из кошнице на спаривање, и не осјете да им је матица излетјела на спаривање, јер су навикнути на њен мири-. Они осјете прије матицу из друге туђе кошнице и за њом лете и онлоде је. То чини све различити мирис туђе матице, који привлачи трутове. То нам јасно свједочи талијанска матица. Ако имаш на пчелињаку н. п. пет талијанских кошннпа и пет наших, ројевп ће бити увијек бастарди, и не ће се моћи никад одржати ниједна раса, да остане чиста. Дакле на једном истом пчелпњаку бива укрштај, јер сама природа избегава инцест. Нпјесу дакле потребне штације због облагорођавања расе, јер укрштај бива на сваком пчелињаку. Потребна је паша, јер до њестоји неуморнп рад пчелињи. Она подиже у пчели чилост, радиност, вредноћу, и онај најјачи инстинкат за сабпрање меда. Кад је пате, онда су све пчеле вриједне п неуморне. Дакле ~на