Srpski pčelar

кошницп те гласове, може се сутрадан надати роју из те кошнице, другенцу, трећенцу пт. д. И ако ређе, али се догађа, да се тп гласови чују и у кошницама које се нпсу ројиле дакле којејош нису дале првенца, а то је знак да је тој кошнпци наскоро умрла или ма на који начин пропала матица. Из те кошнице ће се пустпти првенац са младом матпцом. Рекао сам већ да ми немамо име за те ројеве, а ја их краткоће радп зовем посмрчад. Врло ретко, алп ппак кажу, да се може десити, да кошница пустп рој ма да нема ни једног матичњака. То хоће да се деси, када врло јака кошнпца у време добре паше стоји на јакој прпеци. Из те кошнице можемо очекпватп другенац тек кроз 15 —l6 дана. Дешава се да са ројем особито другенцем или трећенцем изјуре све младе матпце, те маторка може да остане без ни једне матице. Ако за дуго заокупп рђаво време, хоће пчеле да разоре све мауичњаке, и тада се обично кошнпца те године више не ројп. Иит. 62. Шта све требамо да спремимо за ројидбу ? Одг. Пре ројидбе морају бити спремљене кошнпце. Плетаре морају бити споља олепљене а из нутра очишћене. Американке морају имати спремљене оквире са почецима и целим вештачким саћем. Ко пушта да му се кошнице природно роје, треба да има коју сасвим лаку плетару, за стресање ројева. Ако има блпзу пчелињака висока дрвета, мора имати впше дужих п краћих мотака са кукама и рашљама, мерде вине и канапа. Поред тога треба да има добар пчеларски вео или пчеларску капу и четку с којом ће ако треба пчеле спајатп. При руци треба имати и мирисаве траве матичњака пли лимунике с којом ће натрти кошнпцу пре него што у њу стресе рој, јер пчела не трнп нпкакав неугодан задах. Старе кошнице у којима су већ биле пчеле, па имају остатака од саћа и лема нпје нужно натртп травом, него пх треба само метнутп на сунце тако

72