Srpski pčelar

и конгреса био је леп, јер је кр. зем. влада повисила припомоћ „Српској Пчеларској Задрузи 14 на 500 круна годишње. а тако и конгресу и пчеларском друштву у Вуковару. У години 1902: ограђена је башта, засађена воћем и украсним грмовима и набављен најнужнији намештај за дом. Скупљено је 239 круна прилога за отплату дуга за дом, добивено од кр. зем. владе 109 круна за пчелињак и заузимањем дра Жарка Миладиновића подељена задрузи припо моћ на 5 година 400 круна годишње из народних фондова. Редовна скупштина за ову годину одржана је у Земуну 9. (22.) септембра где се у исто време требао одржати и 11. конгрес, али је одгођен због немилих септембарских догађаја у Загребу, да се не би и овде размирице породиле на штету ове корисне установе. За председника изабран је др. Шевић, а да се даде признање г. Ристеру, што је први у задругу као утемељач ступио, четири године без икакве награде благајнички по сао обављао, доста потрошио својих новаца идући у Карловце ради обрачуна са власницима листа и највише труда уложио око уређења баште и градње куће, изабран је за потпредседника. Благајничке дужносги примио се г. Боривоје Путник уз награду од 80 круна. Када су г.г. Живановић и Маширевић покренули „Српски Пчелар“ почели су га издавати са почетком пчеларске годпне са 1. октобром. Некоји су чланови слали чланарину уредницима и власницима листа у Карловце, неки управи задруге у Руму, једни 4 круне, други 6 круна. Кратко да речем првих 5 година имао је благајник тешка посла само са обрачуњавањем са власницима листа а колико ли тек непријатности кроз опомене неуредних чланова и обавега тавања за коју је годину дужан, колико спада задрузи а колико власницима листа. Да се све то избегне, закључено је да се економска година не почиње 1. октобра, него изравна са грађанском и почиње са 1. јануаром. Годину 1902. требало је сада продужити са 3 месеца и издати 3 броја листа више, што је опет силна посла дало, да се многи обавести да за 1902. годину има још 2 круве платити. Штампа се морала подмирити, а задруга је овде претрпела материјалне штете, али коју не жали, само да може лакше и уредније водити рачун. Да се ово питање још боље уреди одржана је 31. окт. 1902. одборска седница са уредницима и власницима лпста и закључено, да издавање и сву администрацију од 1. јануара 1903. преузме „Српска Пчеларска Задруга и а г.г. Живановића и Маширевића да задруга као власницима и уредницима плаћа годишње 800 круна. Са преузимањем администрације листа задруга је до-

146