Srpski pčelar

на пчеличаку најмилији ми је био посао истресање меда. И данас су ми живо у памети неки доживљају. Радосно се сећам како је пчелињи отров силно деловао на неке другове почетнике. Јоакиму Сувајџићу спочетка оба се ока затворе још на пчелињаку, ако га је пчела за лице убола, те кубуре до куће. Стојан Савић од првога убода добио је несвестицу и повраћање. Једино смо се дивили Милану Стоји, што му ништа није могло наудити, чак ни мед није на њега неповољно утицао ни онда, када га је кашиком гутао. Сваку такову и слично томе незгоду са пуно шале и хумора пропраћао је наш омиљени учитељ Јован Живановић. Тако смо ми своје ђаковање проводили, преко лета радио сам пчелињаку а преко зиме писао сам почетне чланке из пчеларства у „Школском листу“ и „Домаћем листу“ што су излазили у Сомбору, јер тада не имадосмо стручна пчеларскгоа листа. Срећно, весело и безбрижно доба, а још слађе су миле 4 успомене данас. Позван од главног уредника „Срп. Пчелара <£ да напишем прикладан чланак за јубиларни бр. ~Срп. Пчелара“, који ће да поздрави пчеларску изложбу у Румп, изабрао сам ове успомене из најмилијега доба свога, да их јавности предам и да израза дам вечитој захвалности учитељу своме Јовану Живановићу, што ме је пчеларити научио. Највећа награда учитељу нашем нека буде то, што су ученици његови прави расадници науке његове из пчеларства у народу српском. Ученици твоји, поштовани учитељу наш, са вечитом захвалношћу обвезани су данас да ти по сто пута хвала кажу.

Васа Латинкић, парох у Јаску.

Мора ли вештачко саће бити танко?

Данас није рацијоналан пчелар, који не пчелари са вештачким саћем. Чим имаш више од пет кошница, мораш имати своју справу за прављење вештачког саћа. С мањим бројем кошница може се некако још крпарити, куповати, узајмљивати вештачко саће и т. д.

152