Srpski pčelar

још бољим поданицима. Док је пчелар старога кова пчеларио на срећу, јер успех у раду му зависио је од стотине непознатих му узрока, којима он својим знањем и вештином није могао доскочити, а берба његова значила је смрт његовим вредним радилицама, данас је рацијонални пчелар добар господар својих радилица. Данас није више смрт пчелиња живот пчелара, него напротив пчелињи живот, живот је и пчеларев. Захваљујући тековинама на пољу рацијон. пчеларства, које су данас опће добро свију културнпх народа, данас може човек да рачуна на корист од пчеларења, као што сме да рачуна на хасну, коју ће му донети земља, виноград, воћарство, сточарство и друге привредне гране. Проучавањем природе и живота пчелињега, човек је данас у стању да влада и да управља својим пчелама онако, како ће од њих користи имати. Данас човек по својој вољи влада пчелом. Може да роји или да не роји. Може да ускорц или да задржи ројидбу. Може да натера матицу да умножи друштво, а може да је задржи од претераног ширењалегла. Може да изазове или да угуши нагон за ројидбом. Може да стане на пут лежењу трутова. Може да оплемени своје пчеле. Спаја непријатељска друштва из више кошница у једну. Помаже кошиици са трутовњачом, лудом матицом и назови матицама. Помаже безматку. Може и у рђавим годинама, да их одржи и сачува од пропасти. Узима мед по неколико пута из кошнице, а пчелама то ништа не шкоди. Долази до меда, а скупоцено саће остаје читаво. Долази до меда а пчелињак се не умањује. Долази до меда, а сва пчела остаје у животу. На сигурно узимљује своје пчеле и без бриге очекује пролеће. Познаје разне пчелиње болести и стаје им на пут. Речју управља судбином кошнице. Да тога није, ко зна шта би данас било од пчеларства, које се особито у нашем народу почело нагло клонити своме паду. Али ђениј народнога пчеларства и добра срећа тако су хтели, да баш онда када је наше народно пчеларство било на низбрдици, нађе се у српском народу човек, који је свим срцем и целом душом заволео вредну пчелу. Тај многозаслужни човек и неуморни раденик на пољу пчеларства јесте уредник овога листа проф. Јован Живановић.

132