Srpski pčelar

кереку, на којој су углављена и правила за „српску пчеларску задругу" и уједно изабран одбор са предсједником, који ће покренуту мисао даље руководити и резултат свога делања путем јавности члановима задруге доставити. Колико је мени познато, овај се одбор никада састао није. А зашто, то нека каже предсједник и А да је трогодишње ћутање немарност, којој равне нигде није, држим, да ми није требе говорнти. С тога, ако смо вољни, да ову лепу замисао и даље да умно пчеларење и у наш сиромашни народ уведемо, од којега ће он не само материјалне већ и моралне користи имати слободан сам г. Јована Клеја Пароха вел.-бечкеречкога и председника поменутог одбора запитати : шта је изабрани одбор коме сте ви председник досада у погледу тода донесених скупштинских одлука чинио ? Како сам вољан по учињеном одговору вашем донети предлог, шта нам чинити ваља, да се у истииу српска пче ларска задруга и оствари, то вае лепо молим да би преко овог пошт. листа тпто пре одговорити изволели. У Срп. Итебеју 18. октобра 1881. Парох Кле никад није у „Приведи“ одговорио на то, зато сам ја наваљивао на пароха Телечкога, да не малакше него да и даље радимо на остварењу „Српске пчеларске задруге“. Молио сам га да напише позив на пчеларе у Банату, јер он је познатији тамо као парох него ја и уједно сам с њиме углавио да буде скупштина у Српском Итебеју. У Српском Итебеју за то, што тамо има парох Паја Јанковић, угледан павиљон за пчеле и што се изодавна са мном договарао преко писама, да тамо држимо пчеларску скупштину, јер у околини Српскога Итебеја има доста пчелара. Парох Паја Телечки послушао ме је. те је написао по зив на пчеларе у 3. броју „Привреде“ марта мјесеца за годину 1882. Тај позив његов гласи овако: Драга браћо пчелари ! Заборавимо ову нашу трогодишњу немарност пренимо из сна у ком смо се занелп спавајућп дане заборава, скиДодатак Српском Пчелару бр. 9.

Паја Телечки, парох и пчелар.

137