Srpski pčelar

меда и употребе истога, како не би својим непромишљеним поступком другима штету наносили. 4. Од стране пчеларских друштава имали би се пчелари упутити, гдје смију умјетно саће куповати, како не би били преварени од разних шпекуланата, што се баш од најновијег доба врло често догађа. 5. Законом, да се забране што какви фалзификати од меда и воска. 6 Узнастојмо, да пчелињим производпма нађемо добру прођу, како не би пчелари с те стране оскудијевали. 7. Узнастојмо, да се мед у кућанству и љекарству впше одомаћи и тијем се прођа меда сталније осигура. 8. Препоручујемо пчеларима, да пчеларе са становитим бројем кошница, како ће уз друге своје послове, и све послове у пчелињаку у право вријеме обављати моћи. Закључујући ову моју радњу истичем и од своје стране, да је пчеларство заиста поезија економије, утолико уколико нам пружа највише угодности, и природних красота, које освајају душу истинитог пчелара тако, да му је тај посао свакад и увијек мио и драг. Да ,је пчеларство њека играчка у рукама пчелара како то многи непчелари противници мисле и схваћају, одлучно устајем против оваког неразумног мишљења. Свима таковим велим: Пчеларство је један озбиљан рад, који захтијева не само знања и вјештине, него борбе и напорна рада. Као што човјек са знојем лица оре земљу, да добије свакдањи крух, тако исто и пчелар са знојем долази до потребнога меда и воска. У бос. Крупи, 9. септембра 1908.

Милан Мартиновић школски управитељ.

Пабирци.*

0 Хрушки, који је изумио истресаљку (центризуталну справу) мало се досад знало из жпвота његова. Нпје се зиало ни гдје се родпо. А по пчеларским новинама нијеси могао знати ни како му је име. Ове ,је године њеки В. Цидлик изнио у својем говору бијографску скицу Хрушке на скупштини пчеларској у Винернајштату и сада њешто знамо из живота његова. Хрушки је пме Фрања, а родио се 12. марта 1819. у Бечу. Свршивши кадетску школу постао је официр п дотјерао је до мајора И као активан официр забављао се пчеларством. Првога декембра 1865. буде пенспјонисан. Године 1867. настаиио се у Трсгу, а године 1869. у Доли у Венецији. Деветога маја 1888. умро је у Млецима. У листи о његову владању у ратном архиву пашао је писац његове бијографске скице забиљежено, да је Хрушка мишљеник (ein denkender Kopf), * Под знаком сабира пабирке уредник „Српскога Пчелара 14 .

191