Srpski pčelar

чинити, да напредни начин пчеларења обухвати шире слојеве народа: 1. Подижимо пчелињу пашу, а уз то настојмо, да већ пашу што је имамо од уништавања заштитимо. Да несташици пчелиње паше донекле узмогнемо доскочити, потребно је, да сваки пчелар, коме то простор дозвољава око свога пчелињака посади медоносно дрвеће и биље. Треба, да сије по својим њивама и ливадама корисне не само пићне, него уједно и медоносно биље. Гдје није у стању овако што да изведе један човјек, у стању је њих више у друштву наизмјенце чинити. Тако исто треба уложити сав утјецај код фактора, који могу издати наредбу, да се уз цесте, опћинске путеве, шеталишта и на друга јавна мјеста саде такова дрвета и шипражје, које не само, да ће нам служити као украс и заклон од сунчане жеге, него ће нам и за пчеларство од неоцјењиве користи бити. Надаље треба настојати, да се лијеском, багреном, јасеном, јавором и липом посаде јендеци, обале и многп неплодни брежуљци, који се иначе за што друго не могу употријебити. Код сађења овијех врста медоносног дрвећа, морали бисмо бирати што љепше и племенитије дрвеће, тако н. пр. код лијеске ону врсту, од које би нам и плод од користи био. Код липе имали бисмо садити бијелу липу, која је по своме великом изобиљу нектара једна од најбољих дрвета за пчеле. Исто тако морали бисмо настојати, уколико нам је то могуће, да станемо на пут непромишљеном уништавању већ пчелиње паше, која је код нас. У нашој Херцег-Босни можемо рећи, да је пчелиња паша с малим изузетком уопће добра, с обзиром на многе шикаре, гајеве и непролазне шуме, којима је она свуд и у накрст испрекрштана. Само је штета што се од скорашњег доба због препродаје разног коријења и цвијета ова сигурна паша непромишљеним сабирањем уништава. Но ипак надамо се, да ће се и овоме на пут стати, јер је наше средишње пчеларско друштво у Сарајеву на предлог наше подружнице исходило код земаљске владе наредбу на све почињене области ради заштите липова дрвећа. 2. Искорјењавајмо у нашем народу што какова непромишљена и неоправдана вјеровања, што је свакако задатак не само школе и пчеларских задруга, него и сваког просвијећеног човјека, који с народом у ближи дотицај долази. 3. Потребна је законита заштита, да се сгане на пут продавању меда и других слатких ствари у отвореним посудама на јавним мјестима, тако исто је потребно, да се неупућени пчелари поуче, како ће поступати код вађења

190