Srpski pčelar

Према сад истакнутим разлозима држим: ако у маторци при прављењу вештачког роја нема затворена матичњака 3 онда треба само посло осаи дана матичњаке сећи осим једнога; у противном скучају морају се матичњаци одмах посећи осим једнога и то исто чинити после осам дана, да би се спречило ројење. Да ли сам ја овим што у прилог вештачког ројења. рекао уважени г. уредник има иресидну реч да изрече.

Сима Жигић парох.

О узимљавању пчела. (Наставак.)

Напошљетку спомвње М. Шиицнера, који каже: Нема бојазни да fee се пчеле посмрзавати и на најљућој зими, само ако је пчелар у јесен учинио све оно, што треба. Већином пчеле поумиру од глади, што се обично мисли, да су се посмрзавале. Тако пише Еренфелзо и од свега тога, што смо овлје навели, најважније је оно. што каже: Кад је пчела у природи, она се брани од зиме јаким друштвом и изобилном храном (медом). То је најважније. И кад кажемо, да је то најважније, онда отпада оно силно утопљавање, како је то чинио Еренфелзо набијзјући око кошница шумско лвшће или сјечку од сламе, што све то нема пчела, кад је у природи, па опет лијепо презими. Ми ћемо о овоме напошљетку још коју више казали. Антон Јанша к. к учитељ пчеларства у Бечу умро је 1774. г. у тридесет и трећој години. За њега каже Берлешп, да је био за оно вријеме необично интелигентан пчелар. Његово дјело о пчеларству издао је Јос. Минцберг послије смрти његове. Он каже у својој књизи о пчеларству: 110 гласу пче* Али ако матичњаци и нијесу сасвијем затворени него су још мало отворени али запљувани, ипак их морамо посјећи осим једнога, јер до деветога дана може кошница да се роји. Матица може из матичњака да изиде и прије 17 дана. То стоји до топлине, каква је у кошници. Уредник,

38