Srpski pčelar

је и мене да вређа и понижава. Отиора му се мора дати, јер треба знати да ичела носи у себи мед и јед (отров). Од. онога друштва, које није кадро одбити од себе туђице, не ћемо запаћате ројеве. Сад смо са г. Мршуљом готови и с њиме немамо више посла.* Јов. ЖивановиК.

Јов. Живановић.

Пабирци.

Задружнз државе сјевероамериканске троше годишве 200 000 марака за унапређење пчеларства. Пређашље је године послале су Франка Бентона, да испптује и проучава пчелиње расе, те је за то обишао Енглесху, Француску, Њемачку и Швајцарскг, Италију, Австрију, Грчку, Кавкас, Афганистан, Хиндостан, Сундска острва, Јапан, Фплипине. Осим тога је имао налог, да испита медоносне биљке, које бп се могле у Америку пренијети поеијати или пресадити. Масло (путер) може се конзервисати, ако га метнемо у стаклени суд, па га покријемо за 1 cm. медом, који се почео кристализовати. Суд се добро загвори и завеже хартијом као што се то чини са судима, у којима је скухано воће зачињено шећером. Тијем се начином може одржати масло преко цијеле зиме. Чудновато утјенане меда на организам човјечји. 7 једним пчеларским новинама пише, како чудновато утјече мед на њеку пчеларку. Кад год истреса мед истресаљком, па убрља медом руке при вађењу оквира из истресаљке, изиду по њој одмах шклопци. Зап та чудновато! Нова српска земљорадничка задруга основана је и од. суда потврђена у Великом Поганцу (Беловарскокрижевачка жупанија). * Ко је тај Крста Мршуља можете познати и по овом. Он наводп у 3—4 бр. „Српске пчеле“ књпгу чешку, па вели : Katechismus о vćelach, написао на моравском језику (!!!) Fr. Zridkavesely. То је тако исго као кад бп ко казао: „Српска Јlчела“ написао Мршуља на бачванском језику. Да смо весели! * Под знаком сабира пабирке уредник „Срчскога пчелара“.

За све што се тиче администрације од I. јануара 1903. треба се обраћати на „Српску пчеларску задругу у Руми“. Рукописе, књиге и листове у замену и друго што се тиче уредништва, треба шиљати на: Уредништво „СРПСКОГА ПЧЕЛАРА“ у Карловце. Власник и издавалац Српска Пчеларска задруга у Руми. Штампа Српске Манастирске Штампарије. 331. 1909