Srpski pčelar

на иатос. које he пчелар почистити и покупити са патоса. Али тај мирис од наФталина хоће да изазове туђице, а не говије ни пчелама. Зато је најбоље кадити димом кошнице почешће и тијем ће се пчеле ослободити ушију. Наиошљетку може пчеллр ухватити матицу и може је ослободити ушију, ако замочи жижицу (дрвце) у мед и пружи је ушима, које ће се на мед похватати. Чистоћа је дакле најбољи лијек од ушију.

Јов. Живановић.

Пчеларски курс и учитељ за пчеларство,

Наш вредни нови дописни члан г. парох Сима Жигик напиеао je у VI бр oiy „Српског Пчелара“ чланак под натпис.ом „Пчеларски курс а . Написао је овај чланак, како рече, „да изазове пажњу интересованих“, да скупштина коначно реши, да „Српска Пчеларска Задруга“ има (Boia учитеља за ичеларство, и да се држе курзови из пчеларства. Дужност учичеља била би, да пропагира оснивање пчеларских подзадруга, да прикупља чланове за „Српску Пчеларску Задругу и , да тачно и на> време скупља чланарину, да држи предавања и т. д. Кра'-ан предло) ! да је напиган и изнет у најб".љој, племенитој намери. Али да je г. Жигић знао како „Сршка Пчеларска Задруга“ материјално стоји, и колико вма. хиљада Срба пчелара, који изван ње животаре, он би написао чланак, да изазове пажњу тих пчелара према „Српској ПчеларскоЈ Задрузи“. Господин Жигић је од скора наш члан, далеко је од нас, па још не зна потпуно наше стане Према данашњем материјалном стању свом наша задруга не миже друкчије, него овако како и колико сада ради. Издаје лист, држи практична предавања на задружном пчелињаку, а по ахчеву Вис. кр. зем. владе сваке године одржи до десетак предавања у шест ко!арева жупаније сремске. Како пак манастирскњ учитељ пчеларства врши своју дужност спада под манас.тирску управу и архидијрцезални административни одбор. И ако не иде у заслугу „Сриске Пчеларске Задруге“ катедра за

100