Srpski pčelar

је у ту сврху сваку котпницу означити бројем, а тако исто треба да се и на све оквириће у свакој појединој кошници метне исти број,који је и на кошници. На тај начин моћи ћесе једној те истој кошници увијек додавати исти оквирићи, би ли они иразни или пуни, са саћем или без њега, Па и кад хоћемо да правимо вештачке ројеве, не треба да се у нову кошницу пренашају оквирићи из старе. Најбоље је и најсигурније ири том, да се из двије или три јаке кошнице направи вештачки рој тако, да се из сваке од њих претресе само неки дио пчела у нову кошницу, а из једне јо.ј се дода матица. У нову кошнипу метну се прије тога само почеци за прављење саћа. Но и старим изројеним кошницама треба дати прилике за даљње прављсње саћа. Нисве је разумљиво, да пчелар мора и осим тога сштро пазити и на то, да заразе не пренесе на своје кошнице употребом меда или воска из својих, или туђих обољелих кршница. Нека се сваки махне добављањ* меда и воска са стране, а нарочито од непознатих и несигурних пчелара, и нека узнастоји, да у свако доба буде имао залишна меда и воска од својих здравих кошница, Даље треба да сваки пази и нато да се пчеле не узнемирују, да се кошнице не отварају без потребе, а варочито не, кад је вријеме непогодно; да пчелама додаје само онолико саћа, колико га пчеле могу и да покрију, како се не би легло прехладило. Осим тога нека су и саме кошнице вазда у добром стању, да нема у њима пукотина, кроз ксје би зима могла продирати. Напокон нека се брине пчелар за нужну чистоћу у кошницама па и зато, да пчеле имају уввјек чисте и здраве воде у близини. Све ово, што наведосмо, како да се сузбије пчелиња куга, није тако тежак посао, а да га не би могао олако да врши сваки нацредан пчелар. А и не смије то бити ни по 'кога тешко, кад се узме у обзир с једне стране она велпка корисг, што је добивамо од наших вриједних пчелица. а с друге стране опет она неизмјерна штета, коју нашим пчелама може да нанесе та опасна болест. Јер како рекосмо, усели ли сеједном у наше кошнице, онда јој је тешко стати на пут, а ако се и стане, онда је то вазда скопчано с огромним жртвама. Како је иисац ових редака уздржао љуту борбу с том најопаснијом пчелињом болешћу и откако се од ње брани на поменути начин, није се појавио још ни један случај болести ове потоње три године на његовоу пчелињаку, мада у самом мјесту и околици још увијек има те заразе, те му пчеле поред моралне користи доносе и по велику материјалну добит. А да болест још и сад овдје влада криви су сами пчелари, који су одвећ козервативни, па довољно не обраћају пажње сузбијању заразе, мада имају прилике, да се о том подуће. Напротив је код некојих пчелара, који се држе ових савјета, болест такође нрестала, Без муке и труда нема успјеха ни у једном раду па тако га дакако не може бити ни у пчеларењу.

145